Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Морао је, није имао с ким другим, по јабучару се јуриле две креје, он је стајао у снегу до колена, наслоњен на јабуково стабло. Јесте, не каје се што је наговорио Толу да прича о Вукашину и Аћиму по селу. — Бежи! Баш ме брига за војску!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Према једној линебуршкој скаски, на улазу у доњи свет стоји јабуково дрво (Гüнтхерт, Калyпѕо, 80; упор. и Маннхардт, WФК, 1, 61).