Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
Што урадиш, можеш да опипаш, да избројиш, да измериш, да покажеш! Уметрена дрва, окречен јабучар! Или направиш рецимо кола! А точкови још миришу на храстове!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
И он гњили полако. Аћим се рукама одгурну од ограде тора и пође у јабучар. Јабуке је садио његов отац за Ђорђа и Вукашина. И јасенове Око дворишта.
Нека птичица неће. Запамтиће моју јабуку и сваког пролећа долетаће на њу и правити гнездо.“ А коме ће он да посади јабучар? Од њега ће остати један камен и један Трн, тамо на крају села, испод дрена. Ђорђе отвара капију.
Бабица Роза је и Милунки забранила да улази у собу код Симке, па је морао у јабучар. Његов страх пред Богом тражио је тишину, одлазио је до стаје и грдио Мијата што галами на телад, љутила га вика
Кроз зид у његов мозак пробија се мукло стењање. Исто тако и крава, па се трже од грешне помисли и брзо закорачи у јабучар; у очима му крвав клобук, а грање га удара по лицу.
То дрвеће које је Тошић засадио никада не рађа. Ех, када би они знали какав јабучар њихов деда има!... Поштапао се, лупкала је калдрма, а он је са сузама у очима извиривао иза углова као да је лопов, а
Много је страшно и крваво било. Изићи ћу из подрума, ући ћу у јабучар да мало постојим као да бирам правац. Сви су путеви моји и сви су исти. И сваким могу да пођем. Падаће презреле јабуке.