Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
девет миле браће и дванаест првобратучеда, они њему рујно вино служе, прије њега сваку чашу лију; Момчил' има коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога: куд гођ хоће, прелећети може; у Момчила сабља са очима; не боји се никога до бога.
миле браће и дванаест првобратучеда, они њему рујно вино служе, прије њега сваку чашу лију; Момчил' има коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога: куд гођ хоће, прелећети може; у Момчила сабља са очима; не боји се никога до бога.
војвода, мени није никаке невоље, већ сам чула једно чудно чудо — чула јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.
није никаке невоље, већ сам чула једно чудно чудо — чула јесам, ал' нисам виђела — да ти имаш коња Јабучила, Јабучила, коња крилатога; ја не виђех твоме коњу крила, те не могу млада вјеровати, већ се бојим хоћеш погинути“.
срце препукнуло од жалости за браћом рођеном, бијеле му малаксаше руке, те не може више да сијече, већ удара коња Јабучила, удара га чизмом и мамузом, да полети граду Пирлитору, ал' му коњиц полећет не може.
2 Скадар није био у Вукашиновој држави. Поводом стиха Момчил’ има коња Јабучила Вук каже: „Приповиједа се да је онамо негдје у некаком језеру био крилат коњ, па излазио ноћу те пасао Момчилове