Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Изблиза сам познавао ту врсту људи, за које је додир с јавношћу насушна животна потреба, и знам како тај додир с времена постаје права нужност и тиранин, као навика на опојне дроге:
тај додир с времена постаје права нужност и тиранин, као навика на опојне дроге: искључени из тог струјног круга с јавношћу, они се брзо суше и доскора се у њему рашири осјећање бесмислености властитог постојања.
Провео сам, дакле, године и године у некаквом контакту с јавношћу, с „театром”, у разним степеновима достојанства односно понижења.