Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Одмах по изласку из штампе књига је, због „неприхватљивих ставова” у записима Писмо основцима и Постсцриптум доживела јавну осуду па је, по одлуци партијске организације издавача, повучена из продаје.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— разочарано се вајкао дјед. — Греота једна — несмјело се јавну Сава. — Греота и срамота. Не дај боже да још чује онај хоџа из Поткалиња, туђа вјера, не би се живо од бруке остало.
Нигдје ни жујове ни сељака. — Већ је тај некуд здимио с кравом, не би га сад ни божија мајка нашла — јавну се Василије и саучеснички се осмијехну као да се ту о њему баш ништа не ради. — Шта ли ћу сад казати комесару?
Црњански, Милош - Лирика Итаке
везу је одржавала пуковска кујна, коју је за нашу чету држао четни наредник Јовановић, за кога се шушкало да има јавну кућу у Кикинди. Имао‑не имао, он је и под артиљеријском ватром стизао до нас, у мраку.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Тако је код свих. Обично се захвале топлим писмом доктору који их је оперирао, а неки даду и јавну захвалу у новине. А затим се ствар почиње развијати убрзаним темпом. — Зашто пак то?
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Панчевачко просветно друштво, које се звало ”Академија”, приредило је свечану јавну седницу која је истовремено била и прослава “Дана Вилсона," који је славио читав град.
инжењера, према Статутује да располаже поклоном ”у циљу унапређења инжењерске делатности и свих грана науке и да води јавну техничку библиотеЛау.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
од сличних евентуалности, он је у заглавље листа ставио овакав поднаслов: „Лист за све јавне интересе као и за сваку јавну реч, изузимајући професорске полемике“.
Оно што је у глумачкоме позиву нарочито пријатно, то је што он своју јавну реч, свој посао, своју задаћу, врши маскиран.
— А новинар? — Новинар? — учини искуство и поново му се узнеше обрве на чело. — Одиста, водити јавну реч врло је мужаствен позив, па ипак тај тако мужаствен позив састоји се из женских особина.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
рамену, раздвоји га на седлу бојноме, бојно седло на коњу дорату, а дората на земљици црној, и још земље мало заватио! Јавну му се Старина Новаче: „Бе аферим, дијете Грујица! док сам и ја твога доба био, могао сам тако ударити“.