Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
гимназија постаје велика. Највећи део српских листова и књига штампа се ту. Књижевни листови ту излазе: Даница, Јавор, Матица. Главни српски писци станују у Новом Саду.
године. Насупрот Даници омладинци су кренули Јавор, који је 1862—1863. излазио у Новом Саду под уредништвом Јована Јовановића.
излазио у Новом Саду под уредништвом Јована Јовановића. Како се Јавор није могао одржати, то је Омладина 1865. кренула Матицу, која је, у издању Матице српске, излазила у Новом Саду до
»Долази време, писао је Лаза Костић, да се бојишта преруше у позоришта.« Покрећући 1862. Јавор, Змај Јован Јовановић ставља као главни задатак свога листа развијање »новог народног позоришта и драматичке
За све то време уређивао је разне књижевне, сатиричне и дечје листове: 1862. Јавор у Новом Саду; од 1864—1871. Змај, по коме је и име добио; од 1871. До 1874. у Панчеву Жижу; 1877. до 1878.
1874. године др Илија Огњановић понова креће Змајев Јавор, који је излазио до 1893. Јавор ће, углавном, продужавати традицију омладинских часописа, али ће ипак бити отворен и
1874. године др Илија Огњановић понова креће Змајев Јавор, који је излазио до 1893. Јавор ће, углавном, продужавати традицију омладинских часописа, али ће ипак бити отворен и новим идејама и »новим људима«.
говор Задатак Уједињење омладине (Нови београдски дневник, 1887), мањи књижевни чланци о Белушу, сину Ђуре Јакшића (Јавор, 1882), о Шекспировом Кориолану (Гусле, 1882), о Крашевском (Србадија, 1883).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ој Шубићу, Јуранићу, Турске главе Беу траве, Мачи ваши бритка коса, Крвца ваша беше роса, Роса росну, јавор с' диже, Певац иза њ гусле здеља, Па бугари што сте били, Што л' десницом починили, Дела ваша сунцу равна Неће
Чујте зуке моји сад гусала, Па ко оће, нека рече: вала. Моје гусле нове јаворове, У мом срцу јавор изникао, Ја сам из њег' гусле садељао, Садељао како сам и могâ, С њима с' бијем од свога до свога; Уз њи певам
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Септéмбар гризе августу свршетак. ИИ А мисли где су, шта су осећања, пред јавор-чудом гранама што гуди? Док биљке сунча точак усијања, тек рудну жицу немир да излуди.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Говори голубу Своме голубица: “Ти си залетео У то туђе јато, За то је не гучем.“ 38. Јавор ишетао, Девојке гледао, Пак је говорио: “Која је ту моја, Јави се, девојко, Измеђ’ девојака.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
«Јавор» 1882. ТУГА МАТЕРИНА ЗА ПРВЕНЦЕМ* Ја не могу суза скрити, Макар да се трудим, силим. Ви велите: Свладај тугу За ј
»Јавор« 1885. ОДЗИВ Кад те прваш видех Посред друштва живна, Хтедох те упитат’ Је л’ ти име Дивна? Састајô се с тобом
“ На то ти се песма Истом сад одзива: То ти нисам рекô, Док си била жива. »Јавор« 1892. (ХАЈНЕ) Јест, много су ме мучили На овом свету дивном, — Једни са својом љубави, Други са мржњом кивном.
Дивна ј’ мома, кад је румен Стида облије. А рузмарин замириса Најсватовскије. »Јавор« 1887. НА ИЗВОРУ (Слободно по Шамису) Хај, под липом извор што је! С липе мири цео дô.
Али натраг — терет то је... Па и леп је онај дô, А још тице како поје, Не знаш, мајко, не знаш то!“ »Јавор« 1884. ХЕЈ, ДА МИ ЈЕ ЦАРЕВАТИ... (По немачком) Хеј, да ми је царевати Тебе ради, моја мила!
Па онда тише, тише, И никад, Никад више — Свему је крај. »Јавор« 1888. ШТО СЕ КАСНО УВИЂА (По Жан Полу) Сладости меру праву Свако је дознати рад, И дозна, — Али кад?
Па њему кад не вајди, Другима збори тад: Слађи је дуги нâд Нег’ кратки изненад. »Јавор« 1884. ХУКА... ТРЕСКА... Хука... треска... звека... јека... Неко трчи... ко си? стој! „Ја долазим из далека!
“ Ох, што бива од човека! — „Ајд’, не лудуј. Са мном пој: Свакој срећи има лека Ил’ на земљи, ил’ у њој »Јавор« 1888. И АКО ЈЕ НОЋ ВЕЧИТА...
Ох, нек’ јава буде вама Што ја сневах надом пјан. Моје јаве црна тама Вам’ нек буде само сан. »Јавор« 1888. СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’ тешка, земљи пада, Многи с’ људи суза стиде. „Шта, зар да ме плакат’ виде!
“ Разведрио се анђô, јер нађе светлост чисту Која му тако лепо показа пут у рај. »Јавор« 1890. ЗА ПОТОКОМ (По немачком) У самотном дому нашем Чује с’ увек жубор лак: Поток тече, воденица Одговара:
Њине мисли враћале се У прошлости румен златну, Наше мисли отисле се У далеку будућност. »Јавор« 1890. ВОЛЕО БИХ ЗГРЕШИТИ... Е баш бих волô једном Згрешити роду свом, — (До сад се никад нисам Нашô у калу том).
“, топлим гласом дода: „Измениће с’ време, биће бољих года, — На гранама мојим биће друкча рода“. »Јавор« 1892. У ГРОЗНИЦИ... Размаштô ми чудан санак Огањ, студ. Из пепела свога Костури се дижу — Страшни суд.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сваки би рад да се поје жар његове груди, Овоме су јавор-гусле, том свирјел по ћуди. Један иште да се пјесна с нравом љубе слаже, Други — да му ја погодим шта јој серце каже.
Не много лојално јер са великим закашњењем, Ђорђе Рајковић је у своме чланку Из моје књижевне записнице, Јавор од 14. септембра 1880, 1169—72, изложио Новаковићеву погрешку из год.
добро знао песму о војводи Шиподеру, јер говорећи о томе шта је „сирома’ човек”, он је у своме чланку О сиротињи — Јавор 1875; прештампано у Радонићевој књизи Молска мудровања ИИ, Нови Сад 1878, 114— 32 — забележио ово: „Дороц му је од
” (Јавор 1892, 561). Светозар Милетић је већ раније, 13. децембра 1847, писао Јовану Ђорђевићу: „Збиља! да другу Славјанку ,Сени
Поповића’ посветимо — мислим да би све ово на ободрење других младића служило кад виде како се врлина награђује” (Јавор 1892, 547). У Серпским народним новинама од 25. јануара 1848, ч. 8, стр.
је после неких 28 година штампано предавање Светозара Милетића о песнику Путника (Животопис Павла Поповића Шапчанина, Јавор 1876, 193—8), и то је било све.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЦВЕЋЕ 47 ИМЕЛА 48 ЈАБЛАН 48 ЈАБУКА 48 ЈАВОР И КЛЕН 53 ЈАГЛИКА 54 ЈАГОДА 54 ЈАСЕН 55 ЈАСЕНАК 55 ЈАСИКА 56 ЈЕЛА 56 ЈЕЧАМ 57 ЈОВА 58 ЈОРГОВАН 58 КАДИФИЦА 58 КАЛЕМ 59
, 6419; упор. и Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.). Занимљиво је такође народно веровање да б. л. може помоћи против метиља (»за два дана и двије ноћи не
л. (ТРЂ, КНР, 36). Литература: Мојо Медић, Бијели лук и нокат, Јавор, 1891, 189 ид.; Тих. Р. Ђорђевић: Бели лук, Караџић, 4, 1903, 194 ид. (БЕЛИ) СЛЕЗ Еібіѕцх (алтхаеа оффіціналіѕ).
16, 1901, 364: »Да Бог даде те се не удала, Док не вид̓ла три на небу сунца, Док не чула како риба пјева, Док не роди јавор јабукама, Жута врба грожђем бијелијем«...; Вук, Посл., 2187; Софрић, 74).
Међу типична αδυνατα ‹= што не може бити› у народној поезији долазе ј. са јавора (»...удати се нећу, Док не роди јавор јабукама, Сува врба питомијем грожђем«, БВ, 10, 1895, 28; упор. и 16, 1901, 364; Вук, Посл.
, 2187), и са врбе (неверна жена тражи да јој човек донесе, прип., СЕЗ, 41, 1927, 492, № 22). ЈАВОР И КЛЕН Ахорн (ацер пѕеудоплатануѕ и ацер платаноідеѕ). Јавор или (у Црној Гори, в. Вук, Рјечн., ѕ. в.) јахор.
, СЕЗ, 41, 1927, 492, № 22). ЈАВОР И КЛЕН Ахорн (ацер пѕеудоплатануѕ и ацер платаноідеѕ). Јавор или (у Црној Гори, в. Вук, Рјечн., ѕ. в.) јахор. Фелдахорн или Маѕѕхолдер (ацер цампеѕтре). Клен.
У околини Ђевђелије, код Мрзенске Бање, налази се свети јавор: под њим о Преображењу (6. ВИИИ) играју, а о Ускрсу »се црвеним јајима туцају« (СЕЗ, 40, 323 ид).
У селу Кулине (околина Ниша) постоји свети извор, и поред њега јавор, о који болесници, пошто би се умили изворском водом, вешају пешкире, мараме, крпе од одела, конце и сл.
(ТРЂ, Остаци обожавања дрвета у нас, Караџић, 3, 1901, 146): вероватно је то жртва извору а не јавору. Један свети јавор налази се у рушевинама напуштеног рударског насеља код Новог Брда у јужној Србији (Ст. Димитријевић).
] ѕтупуере Троіані« ‹= »јавор је у закриљу запањености: и Тројанци, кад су угледали коња [од ј.], запањили су се«, укочили се›, Серв. Аен. 2, 16).
Дим.). Од ј. се праве и гусле, познати инструменат српске народне поезије (РЈА, ѕ. в. јавор и гусле; в. и Кухач, Рад, 38 ‹1 идд›; јаворове стални је епитет за гусле: »У пјесмама се све пјева да су гусле
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Био је песник, приповедач, романописац, путописац, драмски писац, писац уџбеника. Објављивао је у часописима Даница, Јавор, Вила, Отаџбина, Стражилово и др.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
готово не значи ништа, него се додаје да изиће пуна врста“ јабана — туђина, туђинац јабанџија — странац, туђинац Јавор — место на Косову јаглук — марамица, рубац јагрз — вранац јазија — слова на хартији јазиџија — писар јазук —