Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Новом Саду, најстарији српски часопис, успешно продужује свој научно-књижевни рад; Бранково коло (од 1895) наместо Јавора и Стражилова наставља традицију војвођанских књижевних часописа; Сргј у Дубровнику, од 1902.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
песме оне, Кад ви срце у недрима тоне, Да вам срце сместа живо плане, Кад чујете изгубљене дане, Кад се песме с јавора заоре, Да што Србин учинити море, — Пут раскрчен, горе њиме ајте, Ајте горе, ал' се и сећајте, Коно красна пута
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и цацyши неисказом вељих мука Косовкина бела рука, те је њему рука мала грдне јаде
вељих мука Косовкина бела рука, те је њему рука мала грдне јаде завештала; а кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из тамнице јади лете да се браћа јада сете, да се сете, да их свете!
се том покојних душа цару задушном нек волан прими нашу старину, нек дарује предусретан му дар, од небескога гусле јавора. И саслуша л' нас тако Господ Бог, понестаће из раја јавора, потесаће га дуси на гусле, за тили часак српски биће рај!
И саслуша л' нас тако Господ Бог, понестаће из раја јавора, потесаће га дуси на гусле, за тили часак српски биће рај! Ал' какве смо на земљи срећице, отеће нам још и тај завичај.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У тихом склопу између брда, испод јавора, у шуму лаком, клобуча извор, студен и бистар, и поток брза сребрном траком. Гргољи вода кроз дивљу папрат . . .
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Приповиједа се да је некакав Вујаш сједио негђе између Мучња и Јавора, па га Турци све биједили које зашто и глобљавали, а кад му се већ досади, онда рече: „Јаох, Мучњу, мучан ти си!
ПАПРАД (БУЈАД) Док је још свети Сава ишао по земљи, и чинио добра, пређе једном преко Јавора, и дође чак на Рудник. Оно што је било пред њим земље и простора, он с Рудника благослови те нема папради, а не сети
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Дим.). У штавичком срезу (на путу Нови Пазар — Рожај) мртви се сахрањују у »кораби« од јавора или букве, али никако не од брекиње (испитивања Ст. Дим.). БРЕСКВА Пфірѕіцх (амyгдалуѕ перѕица).
Међу типична αδυνατα ‹= што не може бити› у народној поезији долазе ј. са јавора (»...удати се нећу, Док не роди јавор јабукама, Сува врба питомијем грожђем«, БВ, 10, 1895, 28; упор.
У штавичком срезу [на путу Н. Пазар — Рожај] мртвац се сахрањује у »кораби« (уколико још има шуме) од јавора или букве (Ст. Дим.). Од ј. се праве и гусле, познати инструменат српске народне поезије (РЈА, ѕ. в. јавор и гусле; в.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Кажу, сине, и причају људи: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, сине, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје, сине, до Звечана, од Звечана, кажу, до
Кажу, сине, и причају људи: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, сине, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје, сине, до Звечана, од Звечана, кажу, до Чечана, од Чечана
Ево пуно петнаест данака ја све ходах по турској ордији, и не наћох краја ни хесапа: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје до града Звечана, од Звечана, побро, до
Ево пуно петнаест данака ја све ходах по турској ордији, и не наћох краја ни хесапа: од Мрамора до сува Јавора, од Јавора, побро, до Сазлије, до Сазлије на ћемер-ћуприје, од ћуприје до града Звечана, од Звечана, побро, до Чечана, од Чечана