Костић, Лаза - ПЕСМЕ
врта заношљив мирак, слава се наша далеко чула, чула је за њу источница була, чула је за њу, па се докраде, под јаглуком јој лепирак паде занесен славом од врта свог: була му крила резати стаде на шарен-гаће за дилбер каде меког сараја
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
А јаглуком сузе утирући Са мојом се драгом растајући.“ Ал’ говори Јово капетане: “И моја је драга на далеку, Ал’ кад мени на у
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Не би играла, али кад виде Калину како је срећна и како се заруменила и ознојила, па се брише јаглуком, кад се пустила игра, дође и њој воља да поигра, па иако је чорбаџијска ћерка, па макар и отрпела резилак кад оде кући.
је како играју, како је Калина снажно и грчевито ухватила руком његову руку, па од времена на време брише знојаву руку јаглуком и брзо га опет хвата и чврсто држи, док јој се опет не исклизне рука из његове; гледа како се разговарају; чује како