Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Ох, кад би то примио! Ала бих срећна била ја! Ја никога нисам имала, никоме не могох исказати моје јаде, сузе су моје на срце падале, зато је тешко као олово; о, господине, о, пријатељу, лакше би било души мојој, само кад
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
»Дај забога и побогу!...« Види, где ти је преша, па шиша како он хоће. И тако на једвите јаде ишчупам педесет дуката те начиним ону кућицу... А богами, да ми није оне деце, сутра бих угарак у њу!
несрећа! — учини ћир Трпко. — А да ли то зна капетан? — Може бити и да зна; али док он крене потеру, они могу овуд јаде поградити, само док се спусте у село. — Ноћас ли, рече, видеше се? — Ноћас!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече Станко. — Лакше, лакше, Станко! Знаш ли шта рече харамбаша?... — Знам. Али харамбаша није знао за ове јаде и чемере... Аја... — Ти много имаш посла у Црној Бари — рече му Дева.
— Господе! Ти нам буди пријатељ! Ти видиш наше јаде, па буди благ отац и потпора нашим нејаким рукама!... Четири стотине година Србија је рађала робље и измећаре.
Кога бих ја позвао да брани сиротињу?... Нема више!... Што је срца и јунаштва — овде је!... Вама сам јаде јадао, с вама хоћу и да погинем!... Умем ја и путшком гађати и ножем сећи, а не само дотрчати и дошанути!...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
То је био једини човек који није познао јаде. Али иако их он није нашао ван себе, он их нађе у себи: он осети да има душу.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму: Не јадај јаде, Јуло девојко, Не једај јаде, не рони сýза!
и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму: Не јадај јаде, Јуло девојко, Не једај јаде, не рони сýза!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Него Футошкиња и по!“ Сваки је у Будиму знао Трандафилку. Трандафил се смејао, слушајући јаде и муке Исаковича, а понављао је да све то није било потребно.
Павле се онда зачуди шта га снађе. Тај млади човек, брат Рус, сав у свили, неће да му дозволи ни да исприча сербске јаде, ни да му каже шта су све Серби препатили. Не да му чак ни да реченице, мирно, заврши. То је интјересно!
Он одлази сутра у Митровицу и неће се, више, враћати. Ваљда да забашури своје јаде, љубавне, Трифун онда поче да прича – а као да то први пут чују – како се чује да, из Росије, долази син росијског
Две године му се то чинило весело, али му се досадило. Има овде, у Токају, да гледа многе јаде и многу несрећу. Пролазе људи, жене и деца, па нестају у жутом лишћу.
није била, ни жеља да се прочује, ни жеља да се, међу сународницима, истакне, него последња нада да, у Росији, сербске јаде чују, и то на највишем месту.
Павле је то чуо и разумео. Царица се онда обрати право Исаковичу и рече да она зна, све јаде, који су задесили његов национ, а који су их довели у Росију!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Збуњен за трен ока заборавив све своје мисли, намере и јаде, Исакович, навикнут да се препадне пред старешинама, заузда коња тако јако, да се животиња пропе као луда и поче
Матавуљ, Симо - УСКОК
Но, на наше јаде, немасмо џебане, а млетачки принцип затворио границу, држаше руку Турчину, те морадосмо послати у Подгорицу Шћепанова
Милићевић, Вук - Беспуће
Чудновато, он је имао још из дјетињства једну тужну успомену , која га је, и касније кад је могао да разумије њихове јаде и оправда дјела из очајања, и нехотице одбијала од тих људи; њих је раздвајао један гроб, који се, као и сваки, дуго
којој су одрасли њихови дједови, вјечно радећи и бранећи је с пушком у руци, сахрањујући у њу све своје наде и муку и јаде и зноје, земљи из које су се родили генерали који су заборављали и своје куће и свој језик и своју народност, чим су
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Али можда здрав он ода, Можда другу сада вода, Сузе моје, тешке сузе, Драги другу можда узе! Сузе моје, вељи јаде, Другу грли драги саде, Другу стиска он на груди, А ја сама, сама туди!
“ оде с гласа, Ломи коње и јунаке, Чини јаде свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо српска слава!
насред Београда, Она с' диже, па гледа да нађе Оно своје смрскано комађе, Да с' напије једа и отрова, Да започне јаде вам изнова, Да замагли ваше беле дане, Да позледи те зарасле ране Да у крвци вашојзи заплива, Да вам мине посред
камен, Кад удариш да истераш пламен, — Место раста, место оморике Буће само трске и шибљике, Ох невољо, ао вељи јаде! Место оне поносите зграде Биће само два-три прашка лака, Да се плаше од ветрића свака.
Доба клето, Бог нам те не дао, Ој Србине, куд си забасао? Ао јаде, ао гујо љута, Иди, клета, ох иди му с пута, Дајде, Боже, стрелу громовницу, Да ударим ову отровницу, Ао Чубро,
Хеј мој сине, какав ти бејаше, Какве л' Турком јаде удараше, Та не бејах ни ја кукавица, Ал' он беше наша перјаница.
Јер у тај час Турчин с коња клону, Сабљу пусти, па на земљу тону. Ох Милутин недалеко био, И јаде ми љуте опазио, Дохватио ону шару дугу, И помогâ од самрти другу.
Даничићу! тебе сад братимим, Да са срца мало јаде снимим: Ја имадох брата рођенога, Рођенога брата јединога, Црна земља менека га узе, Ја за њиме пролих горке сузе,
од вођица, Од коњица отури је јадну, Она паде на земљицу хладну, Паде доле па се обнезнани — А мој брате, таке јаде мани, Гле Стојана, гледни сивог тића, Он удари претилог вранчића, Срдит био, срдито удрио, Срдито му коњиц
грану, Ал' већ бојак притискâ пољану, Е се Турци макли пређе зоре, А испали Србињи из горе, Сусрели се, заметнули јаде — Али сад тек прави бој настаде.
Али ко ће све ти казивати, Ко л' им редом јаде прикупљати, Ето једном: поцрвене трава, Оставише пет хиљада глава, Што претече, стругну без обзира — Ал' ко рече
Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носиш јаде и невољу.“ „Носим своју и твоју невољу, Бог ће теби дати срећу бољу, Теби можда, ал' мени никако, Него деде
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
шпицлов, претио, потплаћивао, обећавао златна брда, скупио шта је скупио, боље није ни мого, а и то на једвите јаде. Две му успут побегле. А овима које су стигле Хасанага потпрашио пете! ХУСО: Ама зашто, Алаха ти?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и
Немојте ме питат' саде, да вам причам старе јаде, старе јаде, нове наде, што их наша звезда знаде; већ пођите до јавора, побратима оног бора, што га стужи и цацyши неисказом вељих
оног бора, што га стужи и цацyши неисказом вељих мука Косовкина бела рука, те је њему рука мала грдне јаде завештала; а кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из тамнице јади лете да се браћа јада сете, да се сете, да
вељих мука Косовкина бела рука, те је њему рука мала грдне јаде завештала; а кад гуслар по њим гуди, из јавора јаде буди, из тамнице јади лете да се браћа јада сете, да се сете, да их свете!
још такав не сину глед; тим би, што из тог погледа кресну, свих васиона стопила лед, све ми то нуди за чим год чезну', јаде па сладе, чемер па мед, сву своју душу, све своје жуде, — сву вечност за те, дивни тренуте! — Ѕанта Мариа делла Ѕалуте.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и жедан, већ што знам колико зала и биједа има у свијету, али се сада радујем што, ето, има и душа које чују човјекове јаде и у овој самоћи; зато ишти што хоћеш а ја ћу ти дати: само ако имам и могу.
неког времена нађе се с оном својом грозницом, па као оно добри стари пријатељи стану једно другоме казивати своје јаде и невоље што су до тада претрпели, и најпосле се договоре да промене места: да паук оде код пудара под колебу, а
КУДРОВ И КУСОВ Потурчи се један обијесан Влах, а почне већма јаде хришћанима задавати но доклен је био у своју прву праву вјеру.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
То је, укратко, прича о томе какав је човек био деда Гаврило. Али, вратимо се нашој старој кући, коју је на једвите јаде подигао још после онога рата, „одвајајући од уста“, као што често има обичај да каже мој бакута.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
И синак је путем грео, Којим трње ниче тек, Увек благ, но увек смео, Мучећи се цео век. Док једаред, црни јаде; Од тиранске пушке паде.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Да се жељно изгрлимо, (Црно сврћи, б’јело врћи) И од плача ућешимо. 94. Што учиње веље јаде Младој твојој кукавици, Којојзи си вјеру дао, Да је не ћеш оставити?
Кад ме сретну ђеца у пут, срећо моја! Е су ђеца мила тебе, дико мила? Често плачу, споро расту, чест мој јаде! 96. Мој Јоване, орломане, А камо те, не било те!
“ 120. Алипаша на Херцеговини, Л’јепа Мара на Бишћу бијаше. Ај, колико су надалеко били, једно другом јаде задавали. Књигу пише паша Алипаша: “Л’јепа Маро, би ли пошла за ме?
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
) ФИЛИП: Гледајте ово дело, грдну крв, гледајте ту на земљи леша два! Ударац моје деснице их обори! За јаде је моја плата то! (Изненађење и пренераженост.
СОФИЈА: Пита ме зашта! ЈЕЛИСАВЕТА: А сећам се само да је рекао, пред оним лешевима, да је то његова плата за јаде! ВАСИЛИЈЕ: За какве јаде? ЈЕЛИСАВЕТА: Много ме питаш! СОФИЈА: У ствари, он је унапред рекао да ће да их побије!
ЈЕЛИСАВЕТА: А сећам се само да је рекао, пред оним лешевима, да је то његова плата за јаде! ВАСИЛИЈЕ: За какве јаде? ЈЕЛИСАВЕТА: Много ме питаш! СОФИЈА: У ствари, он је унапред рекао да ће да их побије!
” ЈЕЛИСАВЕТА: „...ударац моје деснице их обори, за јаде је моја плата то!” СОФИЈА: Ваљда нећеш да кажеш?... Па то значи... ВАСИЛИЈЕ: Наравно да значи!
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Ноћ ми последња остаде дивна, лековита и бескрајна. О, немој доћи, остави ми страсне јаде, сласт још једина ми је тајна. О, гле руже што се сагле беле од невиности, испод оне плаве јоргованске магле.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
до места, проводио се, живео кô сваки млад човек, а школа је тако остајала на »старијем ђаку«, који је мучио неке јаде с децом, а већ какве је вајде од тога било, — можеш мислити. Тако се прикучи испит.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Ти би дошла к мени без сузе у оку, Иако те боли раздиру и гуше, Скривајући јаде и тугу дубоку, У кутима тајним нежне твоје душе.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ДОЂОШЕ И ОЗРИНИЋИ. ВУК ТОМАНОВИЋ Које јаде дангубите, људи? Погибосмо овђе чекајући, нестаде ни арча у торбице, а духана неста у тобоце; врат искривих уз поље
И ПОСЈЕДАШЕ С ЦРНОГОРЦИМА, СВИ МУЧЕ И ГЛЕДАЈУ ПРЕДА СЕ. КНЕЗ ЈАНКО Које сте се јаде скаменили? Што разговор какав не почнете, но поспасте и позамрцасте?
СЕРДАР ЈАНКО Да је метнем одзгор сврх хаљинах. ВУК МИЋУНОВИЋ Које ће ти јаде сврх хаљинах? СЕРДАР ЈАНКО Притиска ме све несрећна мòра; како заспим, не да ми кркнути.
Кад али је оно стари Озро и бирани за њим Озринићи. (Није од њих ниједнога жива.) Пуче на нас сваке грдне јаде што у Чеву цркву не градимо Аранђелу, да ни свуд помага. Ондена се мало не покласмо, и сад дрктим од његова страха!
Што ће знати мртве костурине како ће се коме догодити? ВУКОТА МРВАЉЕВИЋ Које јаде ти тобож мудрујеш? А ти више у њима проричеш но који му драго десетиња.
СЕРДАР ЈАНКО Не збори нам, кнеже, за те јаде! Ни овакве јошт није жалости на много се мјестах догађало; но јој пуче срце у прсима а обрну свијет наопако за онијем
Па се народ цио помутио, нико не зна што хоће да ради; помрзјело све једно на друго. На чудо смо и на јаде били раздвајући да се не искоље. Једва смо их овамо савили, еда како ви то претечете.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
О, куку! куку! свет запева цели; Задрхта душа као небо цело; И маса звезда са неба се просу На тугу, јаде, љубав, срећу рâну, На мртву душу кроз јутарњу росу.
— она која у свести и души Ствара тужну пустош, неречене јаде. Кроз свет наших нада, осећања жива, Кроз домове среће и колебе беде, Кроз мозак, срца и сва наша ткива, Густе,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
) и јуначке јаде пребродити, а камоли — погледај!“ То рекавши бркоња, уприје руком пут ове тројице својијех другова, те згоднијех
“ Он размота и стаде преводити са ческога: „Драги брате, Није треба да ти потанко казујем моје стање. Све јаде што поднесосмо од нашега дјетињства па до твога поласка, да је те све јаде збити уједно, они би били ништа према онима
Све јаде што поднесосмо од нашега дјетињства па до твога поласка, да је те све јаде збити уједно, они би били ништа према онима које трпим откако примих твоје писмо из Котора.
Осим тога тјелесни умор и дивни призори одумињаху нешто негове јаде. Ловћен и Штировник обиграо бјеше с краја на крај.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
као унапред спремљени клишеи — фразе (С мéне па на уштап, с брда с дола, с неба па у ребра, на врат на нос, на једвите јаде, итд.). Претежан облик говорних израза је реченица о чијем значају за језик уопште проф.
— Свака сјекира себи маљ начини. — Свако звијере своје оружје има. — Сиромах броји јаде, а зенђил хиљаде. — Слабу животињу двојица јашу. — Слађе је даровано но куповано. — Спрам потке снуј основу.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ Он се устегне и не видећи никога упита: „Који си ти што са мном збориш? да се видимо, пак кад чујеш јаде моје, не ћеш ми сметати да себе не самодавим.
Већ на све дуге јаде отац му се опет склони, прими га к себи и даде му брод још виши и још љепши од првијех. Он испише на крму од брода
“ Поп се насмије, те пође дома без каве. 16. КУДРОВ И КУСОВ. Потурчи се један обијесан Влах, а почне већма јаде Хришћанима задавати но доклен је био у своју прву праву вјеру.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Малена сам... и цвеће је мало, Што је својом душом мирисало; Лако ј' цвећу кад мирисат' знаде Па излије из срдашца јаде.
Ој, не реци, ћути Боље је нек' не зна, Нека и не слути Што да чује јаде, Кад разумет' неће Тужна је то песма: „Ој пелен пеленче!“ Ј.
Ти би дошла к мени без сузе у оку, Иако те боли раздиру и гуше, Скривајући јаде и тугу дубоку У кутима тајним нежне твоје душе.
И кобна мис'о морити ме стаде: Што моја ниси; и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде? Што моје баште осташе без грана И слатка плода, што риђа и зрије На ватри срца?... Гдје су јоргованâ Вијенци плави?..
Нашто, кад није оштра као копље, Ни јасна к'о сунце, Да њоме продрем у знамење своје! Нашто, када је на јаде нам дата! Мати вечног страха; Кад не допире од покрова даље! До гроба мрачна, А тајна преко ништавога праха.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ах, псссст, пссст, господо, ужасно, за име Божије... шшшт, забога. И најзад, на једвите јаде, павиљон попушта, утишава се наједанпут жагор. — Је ли, а? Има ли жаба реп? А зашто жаба нема реп?
Шта могу да вам кажем? Разјареним напором, на једвите јаде, ја се некако искобељах испод коша, који ми је једну ногу сасвим био пригњечио.
сви листом прискачу, задржавају, вуку, савлађују, док се он бесно и лавовски трза и отима лактовима, па га на једвите јаде умирују те воде ознојеног Срећка тамо иза кулиса, и Мика, који се стресе од страха, мора да скине и браду и чалму и
парирао правом које му је дала Народна одбрана да таквог издајицу може одмах на лицу места убити), он на једвите јаде једва попусти.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
КУДРОВ И КУСОВ Потурчи се један обијесан Влах, а почне већма јаде хришћанима задавати но доклен је био у своју прву праву вјеру.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Још нам срца крију измирење, спас И љубав што прашта и јаде односи К'о пролеће зиму, као мир талас. И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо
У срцу ће бити измирење, спас И љубав што прашта и што јаде носи К'о пролеће зиму, као мир талас. И док руке срећне станују у коси, И док глава сања уз лице и груд, Ми нећемо
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада – као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје засторе; Само нада мном
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Мунарета као пуста, ретко да чујеш мујезина. „Клањај сад, Селиме Селманов из Чабра, у јаде велике: зло ти твоје турковање и у причу!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Заборавила студен, невољу, глад и јаде, Топло се Богу моли да мајка оздрави. „О, хоће, драга, хоће! Добар је Господ вишњи, Окрепиће ти мајку, исцелиће
Лечит’ боле, јаде — забава ти жила, Утирати сузе сладост ти је била, Пријатељске везе, ма на штету своју, — Веровати многим’ трло
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
одлуталог цвета чије име Мирише изван врта и води ме До чистих места, нестварних без наде, Ружо померена најслађи мој јаде, О како дивно трајеш измерена Својом одсутношћу, одважно мислена.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
очи у очи са својим старим душманином, Турцима, стога нека буде храбра; сигурно сваки има да освети по неке старе јаде — нека свети јуначки! Дружина поздрави ђенерала па онда оде уз село.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Ој, не реци, ћути, Боље је нек не зна, — Нека ине слути. Што да чује јаде, Кад разумет’ неће — Тужна је то песма: „Ој, пелен-пеленче!
Пуна јата разних жеља, А златне су — ти их златиш, Теби лете — ти их вратиш, Дивље ти се птице чине, Не познајеш јаде њине, Склапаш од њих очи своје — Моје среће до два врутка — Мила ружо, душе душо, Шта ти желиш тог тренутка?
Па гледамо месец, звезде, Васељене лет, — Хајде, лане, да правимо И ми себи свет. Даћу своје старе јаде, То нек буде ноћ; Ја ћу моје, а ти твоје Додај у помоћ.
Уздисаји нек узнесу Вере наше зрак, То нек буде плаво небо, Нек покрије мрак. Мрачне јаде, ноћцу нашу, Моја душице, Расветлиће с нашег неба Наше звездице. Пољупци ће звезде палит’, — Па шта велиш, је л’?
Та пред њима нисам плакô, — Па што ми се тако чуде? Ја им нисам приповедô, Моје боле, моје јаде, — А лице је моје бледо, Бледо било од вајкаде.
„Како дође амо?“ Запита ме Боже. А ја му рекох: Ти ми поможе! Болове оне, И јаде големе, Које си ми дао, За часак један Под ноге сам мето, На њих сам стао. Тако се дигох И — до тебе стигох.
Тако се дигох И — до тебе стигох. А Бог ми рече: „Сад се врати доле, Па поштуј јаде, Поштуј своје боле, И носи свима Земским патницима С поруком божјом Најлепшега дара: Бол нека вас диже Нек вас
ЛX У сну, дабогме у сну, И где би другде било, Дође ми моја мајка И поздрави ме мило. На моје тешке јаде Спустила своје очи, Утишаше се јади Небеском неком моћи.
ЛXВИ Месечина кад прелије боле, И кроз јаде дуне поноћ сива, Замирише од горе до доле, — И обоје у једно се слива.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Причаће ми тугу у путника тог Што му душу тишта са удеса злог. Причаће ми млоге радости и јаде. Саломљену веру, покошене наде. Тешко ће ми бити слушат причу ту, у тренућу једном сносећ судбу сву.
све бадава! Нема лека мојој бољи: Она мирно — мирно спава. А ја блудим тамо-амо И звездама јављам јаде... О! да знаде она само Да је љубим... ах, да знаде! 1857.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И блудећи тако на језеро паде, Па по њему - јаде! - кô закован стаде: У језеру плавом чудна мома плива, Какву болна душа у заносу снива Небрежљиво плови, распустила
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Са коликим је разумевањем саслушао моје, најновије јаде. Причао сам му о моме цариградском пријатељу испичутури и о његовим лепим намерама гостопримства, па му онда показах
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
— Питате, како смо и шта радимо Јулица и ја. Не плачемо. Сузе су за мале јаде, моја госпођо. Обадве радимо оно што нам је сад пос'о. Јулица запира мужа и повија га у пелене, и ћути и трпи.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Требало је оставити куће, породице. У неизмерном очајању које је обузимало земљу, зашто и они не би подносили опште јаде заједно са својима?... Досад их је носио неки колективни занос. Досад је још било неке наде.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
те чудне реке што пада по тлу, Ја се не могу уморити више никада - као у сну, И трчим тек да не стојим, нити познајем јаде нит спас: Из дана у дан пребијам безмерне просторе, Плавило одмакне одједном провидне своје засторе; Само нада мном
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И кобна мисô морити ме стаде: Што моја ниси, и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде? Што моје баште осташе без грана И слатка плода, што рађа и зрије На ватри сунца?...
Корача и носи и радост и јаде У туробној тами својих позних днева; И још два-три крока, па под брегом стаде, Где споменик с орлом двоглавијем
Спери с душе, ходи, Прашину с градских зидова што паде... Лептире, амо, моје срце води, У љиљанима да утопи јаде... 1910. СИЈАЧИ Јутро. Бик риче. Из широке ноздре Пара му бије. Одјекују стране.
И кад би сузе ми тајне Звездице знале сјајне, С неба би слетиле доле Да моје ублаже боле. Но не зна те јаде, Њих само једна знаде, Та једна а сама што је Растргла срце моје.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Но да видиш што сам невесео: стиже књига од малене Бањске, баш од моје остарјеле мајек“. Каже јаде тасту на уранку: како су ми двори похарани, како су му слуге разагнате, како ли је мајка прегажена, како ли је љуба
А кад бану мука досадила, тада бане ријеч проговара: „Љубо моја, — тебе бог убио! — које јаде гледаш на планини? Но ти подби један комат сабље, удри, љубо, мене, ја Турчина: мисли, љубо, кога тебе драго“.
Мој ујаче, Црнојевић-Иво, да ја тебе једне јаде кажем: синоћ пољу легох под чадором, допадоше двије моје слуге, на перо ме ћурком покриваше и господски лице
Ако мене штогођ биде тамо, каква мука у весељу твоме, јал’ погинем, јал’ допаднем рана, чекај, ујо, онда јаде грдне; ел ја водим ђеце под барјаке породице љута Црногорца, под барјаке ђеце пет стотина: ђе јаокнем, сви ће
“ Максим гледа јаде испријека, испријека, али попријеко. Ја кад тако зета дариваше, на капиј̓ се отворише врата, па стадоше слуге и
Куд се оно Максим затрчао?“ А не види јаде изненада. Кад допаде дијете Максиме, на Милоша бојно копље пушти, бојнијем га копљем ударио под челенку међу очи
Мили боже, на свем тебе фала! Да се коме онда придесити и очима јаде прегледати: каде паде красна поглавица, а згледа се млога породица, у јунаке крвца узаврела, па се сташе даривати
Не могу ти ране преболети, већ ти проста моја крвца била!“ То изусти, па душицу пусти. Над њим Предраг јаде јадикује: „Јô Ненаде, моје јарко сунце! Рано ти ми ти беше изишло, па ми тако рано ти заседе!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Проклињао је и онај час кад је слудовао и признао тетка Доки јаде своје. И тек кад му је она опет дошла и понудила му се да поправи целу ствар, — тада се тек још више уплашио и решио