Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
грдно ражали, али се стеже, намрачи, па само суво уздахну и, заносећи се као мало у страну, викну: — Не плачите, не јадикујте, дјецо моја! Плачем и јауком не ожали се погибија снаге моје и лепоте моје. Пјесну, пјесну, дјецо!
Пјесну, пјесну, дјецо! Јоване, Милане, Видо, Јагодо, дјецо моја! Не плачите, не јадикујте, већ се загрлите и запјевајте ону пјесну од туге големе...