Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— А никоме нисам нажао учинио, ни зла помислио, толи неком закинуо или зајео... А гле мене јадника!... Људи га тешише, нудише му се сви да му помогну нову кућу направити; а то би све могли за три-четири дана учинити.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
— рече владика. Поп с муком подвуче руку под икону и метну је на срце: — Овдје! Доктор приђе, обрташе га, јадника, и овамо и онамо. Узе га бости чиодом по ногама и све до појаса, а све пита: — Боли ли те? Осјећаш ли штогод?
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Еј, та што ме цвелите, снаја! Та шта се бог већ једаред не смилује на мене јадника! — јада се овај. — ’Ајде немој ми се ту пренемагати и преврћати очима к’о шокачки поп — него узми клиповâ, па иди па
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Изгледао је отприлике као какав од оних јадника у шпитаљу кад му сипају у шољу какву смандрљану медицину. А он опустио руке међу колена, ћути и гледа бесвесно.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ал' погледај сад оног јадника! Милутину чедо понајмлађе, Већ и њега лоша коби снађе: У грло га погодише бело, Клону нога и клону му тело.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Изгледа као да су се мртви ослободили мука. Али је мучно посматрати онога јадника кога је зрно ударило у главу, па му позади вири парче мозга.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Настаде прави лом. Клетве, претње, па богме по мало и псовке, онако кроз зубе, све се то просу пред ово двоје јадника, који дођоше да заложе сву своју снагу за добро и напредак орловичке омладине. Али свему има краја, па и овој погодби.
како не умете да се браните, одговори му она и зацену се од смеха, сећајући се јучерашњег призора, кад пси салетеше јадника са свију страна, а он се само обрће и баца ногама у страну, и ако носи штап у руци. — Хе, оно је било изненада...
Она стаде жалити овога немог јадника, који не зна ни за какав протест. Сиромах!... Гојко стајаше тако непомичан, преврташе хартију, па је одједном сави,
Ко би га сад видео, не би познао у њему онога збуњеног, плашљивог јадника. »Да га искасапим свега!... Лепо онако да узмем нож, па право у груди — нећу у леву страну, нек се дуже мучи.
— Нисам у почетку никако, а летос јесам... често. Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем... Он га је, јадника, и ожалио... А ја... ех!... — Што бар не дође одмах по распусту, да седиш с нама овде ?... Него тако...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Он се бори, бори, па малакса... Жао ми га јадника! Није био рђав!... Сад је паметан, озбиљан човек, не заноси се као пре.
— Како сад луди с њим? — Лепо!... Сад га не исмева нико, воле га луди; а и жалимо га, јадника! Допаде ми се нешто да у овој земљици живим што дуже времена. Учинио сам с многима познанство. Неки красни луди.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
дебља, него зине па плива даље; — е, тако, видиш и наш ћир Ђорђе само обзине (а онај му сам улети) и прогута понеког јадника, па продужи пут даље, и гледа ко му је затим на реду. — Па и опет он остаје и надаље добар комшија и поштен човек.
је описана једна скоро непреспавана ноћ Сретина, а коју би најзгодније било назвати оним већ готовим насловом из »Јадника« Виктора Хига — којим се и Срета тако често служи у својим дописима — а који гласи: »Бура у лобањи«.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Гле, овде десеторица на једној гомили, убиле их две гранате што су једна за другом удариле. Погледајте овога јадника како седи, пред њим стоји пободен у земљу ашов.
— Носим један проштац. — А што, болан, само један? — Не могадо' више уграбити. Наиђосмо амо на ограду некога јадника, па кад навали војник, ви'ш, ка' и виор диже све за тили часак. Остаде сам чистац.
други крај, па вучем и вичем: »мој је,« те се умало не побисмо, а проштац нити је мој ни његов, већ ко зна којега је јадника. Ала ће да закука кад дође па угледа како му се од ограде ни траг не познаје; све разнела војска. — И ако је.
Веле да је отуд некуд од Књажевца. Турци му побили све укућане, а кућу запалили. Њега јадника ваљда је сам Бог спасао, али је ето сироче од стра' полудило, па која му вајда сад и од живота...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
А као мамац носи на глави златно перо. Зар може насилник да прође поред таквог јадника и да га не опљачка? Но у томе случају ђогат би престао да рамље, старац би се исправио и страховито подвикнуо, и