Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
знам... друштво не прашта лако непажњу према себи. О, тешко мени!... Одбачена!... презрена!... заробљена са овим јадником!«...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Не смију, богме! Свакому је танак врат. »Сад би ми ваљао побратим. Шта ли је са њим, јадником?... Вујо би ме још боље научио, али нећу к њему, док год не раздам ове новце људима ...« Опет се зачу звиждање.