Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Све то беше још помози Боже, Ал' те веђе, и те страшне очи — Сав се згрози па у јаму скочи: Ао музе, помоз'те јаднику! Ово реко, прогута ме јама, Груну о тле, зачу чудну вику: „Амо брже, помози ти нама!
Боже силни, то на твоју дику, Ал' помози Милети јаднику! Милета је мокар ћа до коже, Ал' је јунак, те поднети може: „Да је лепше, било би ми право, Само, вели, нек је
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
У њој се породици страшна, нечувена мржња према овом јаднику, мржња осветничка, страсна, бескрајна... а вилице се тресаху од страха. — Па... сад?... Шта ћемо?... — Оди да видиш..
Зашто не могу бар у душу да му завирим, да видим шта има тамо, шта осећа он... А ономе јаднику знала сам душу као своју; све му се могло на лицу прочитати... Беше као мало дете!«...
Оде, као да је и својом смрћу хтео да ми учини услугу, да ме задовољи потпуно... — Идеш ли му бар на гроб, јаднику? — Нисам у почетку никако, а летос јесам... често. Стојан му побусао гроб великим зеленим бусењем...
Симовић, Љубомир - ПУТУЈУЋЕ ПОЗОРИШТЕ ШОПАЛОВИЋ
Каже да чизме треба да се опрасе, да кожух заблеји... ГИНА: Заблејаће у њему, јаднику, мајчино млеко! БЛАГОЈЕ: Чизме да се опрасе? СИМКА: Хоће да каже, чизме од свињске коже! БЛАГОЈЕ: Да се опрасе?
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
А гле, другога Черкеза. Да дивна, вита стаса! Хеј, дивљи и поносни сине Кавказа, зар овде остави кости! А овом јаднику неко осекао главу. Ух, како је врат утекао међу рамена, а изнутра зија грдна рупа...