Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Не знам. Знаћеш кад дођеш. И њему се учини као да га Сима гледа неким чудним по гледом, који речито говори: јадниче, ала те жалим!... Алекса се спреми и оде судници. Кад је тамо дошао он затече људе на окупу. Назва им бога.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Стојан се зачуди кад га угледа оваква. — Што си таки, јадниче ојађени ?!... Гле, кâ да је сад из воде извађен. Па ти си слаб, братићу!... Чекај, сад ћу ја тебе намирити.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
му низ обрашчиће вреле сузе, — весници прве горке туге, која полако обавијаше његово безазлено невино срде... Јадниче мали! Ово су ти само први јади...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
А како треба, измеђ Суботице и Пећи, Једино ће ти Хаџија са поуздањем рећи. Синиша име две године? Јадниче! Од родбине Имао је само две тетке кад му је било три године: Од немоћног отрока, од трогодишњег Синише, Новинари и
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Тада ми паде на ум шта не би ни ђаволу: полегушим се, па потрчим право к њему и уставим се без дува... „Куда ћеш! јадниче! Биж, докле си на вриме!...“ „Што је то, што?“ — пита горњак, већ приплашен. „Буна брате!“ реко вукући га за руку.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
лето затабана двориштем, девојчица отвори прозор, стаде у страну да би птица могла да излети, и прошапута: — Лети, јадниче! Али врабац се и не маче ни први ни други дан.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Реци, „радниче“!... Под Непојамним што се свуда свело, Чему твој живот? Циљ му?... О, јадниче!“... - Осетим тада, с ињем једне студи, Да нешто младо, наивно и зрачно У мени - опкољено у дну груди Од ја
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Еј, јадниче, како си се намучио! Ђурица се жудно дохвати врга, и да му баба на половини не одујми, искапио би све. Вода га доиста