Јакшић, Ђура - ПРОЗА
“ И он се није преварио. Кад је изјутрта дошао, моја добра тетка лежала је мртва на својој јадној постељици. Срце ми се стегло, ћутала сам, не могући ни речи проговорити, ни сузу пустити...
По самом изгледу његовом видела сам да му је неправо што овако јадној сиротици мора да очита последњу молитвицу. Затим се окрете чича-Марку, који је с прекрштеним рукама гледао у мртваца.
Ноћ је... Понеки старац само кашље у својој јадној колибици, а напољу пред вратима псето режи... То је сав живот у селу: нигде живе душе! Нигде човека!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Гнев прекипео. Он је смишљао муке којима би мучио те гнусне људе. Хиљадама мисли укрстило се у оној јадној глави... И то само сене као муња, па је за час нестане... Он се удари руком по челу. — Али ја морам њих надвладати!..
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
XXИВ Она стиже, па с' окрену, Тамо, тамо, ох назада, Својој мајци јадној глену, Која можда спава сада? Па и у сну Бога жива Сећа на њу невољницу, У њ се узда, даље снива; Већ је види у
Бога жива Сећа на њу невољницу, У њ се узда, даље снива; Већ је види у здрављицу: Како ли ће, санче луди, Бити јадној, кад с' пробуди?
„Је л' истина шта ти ту велиш, Мито?“ — „Ах, тешко, тешко мојој јадној души, Из брбљави што ја сад пусти усти! Не, није тако кô што сам ти казô.
„И тешко, вели, мојој јадној души Из њега шта сам ја урадио? — Из пећине је тигра он изишô Једанпут сретно, оће л' други пут?
— Из пећине је тигра он изишô Једанпут сретно, оће л' други пут? Ах тешко, тешко мојој јадној души.“ У старе себе затим лупа груди.
Низа образ тешка суза Мени јадној за њим пуза Душа ми се тужно мути, Није т' веран можда крути. У туђину он је зашô, Другу можда себи нашô, За
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Ајме мени, ја се пресјекох. Одакле теби, велим, женска главо, тај капут? Од мог покојног Дане, каже она. Куку мени јадној, зар мој Дане умро, пљуснух ја рукама. Умро, сестро, оплакала сам га и сахранила како сам најљепше знала и умјела.
— Ма зар тако, бако? — Баш тако, разговоре мој. Ходам тамо-амо око Уне, бирам лијеп вир гдје ћу себи, јадној, судити, а све корим свог покојног Дану: јесам ли ја теби, Дане, говорила да ти не смијеш умријети прије мене.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
очних капака Сузе, ко кишница из олука, И сва се у лицу зарумени (Ко кад се стави превише ружа): „Јој, куку ли си јадној мени, Ја губим могућност да стекнем мужа!” „Тешко је, ал и лепо било волети, И слатко у срцу носити плам!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Дисао је као што дише човјек кад је у највећем трку. „Куку мени, јадној!“ кукаше му кћи. „Убише га!... Ао мене, Милуне, дијете моје!“ рече сердар стењући.
Ао мене, Милуне, дијете моје!“ рече сердар стењући. Као да јој се ледени шиљак у срце утече, тако јој би, јадној дјевојци, чујући ријечи. Она понесе обје руке на груди. Сердар се сад промјени у лицу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— .Ја, ми тако: данас јесмо, сутра нисмо... А, овај ... твој муж где је, је л обвезник он? — мени јадној, заробили су га, проклети да су. Не знам, јадна, ни где ни кад., нити је пис'о. — А тешко чекати, је л'?
док напослетку не почнем осећати праву вејавицу таквих лептира који лете, гужвају се, шенанглезирају и зуче по мојој јадној глави као по кошници, па ми пију и сишу нешто унутра, тако да Ми ништа слађе не би било него да ову главу изгорим у
Метанише лисац, све изиграва, пузи, ласка. Вели: „Светли пашо! Смилуј се јадној раји.“ „Јок, јок, не може, валах, не иде. Милош на Дубљу, Милош на Љубићу...
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
мрштио н склањао вазда унутра кад би о свечаницима спазио празничну црквену поворку, крстове и обредне стегове, што је јадној раји још остављено било. Чак ни православни спровод ка вечној кући није могао да гледа. А зла им није творио.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Часови миља минуше, Радост и сладост протече, Па шта ти јадној остави Твој лаган драган, пролеће? Голу те нагу остави, И другу драгу обима, Пољупце своје расипа Гдегод међ’
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
о, бунтовници? Бунтовне крви гадан породе, Шта хоћеш више?...“ И војска јури, Као освета гнева краљева, По јадној земљи пустош простире, До просијачког штапа доводи Несрећну децу целог народа... ЈАЊА (иза бине): Извуци коноп!
Где ми је син? О, каж’те, људи, јадној матери!... ТРЕЋИ ТУРЧИН: Наслони се, бако, мало на прозор па одунда гледај горе, тамо Стамбол-капији!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
окренутим у вис оним сјајним звездама, што онако нежно трепере и шалу озго неку меку, благу тишину и покој овој јадној земљи, чији се становници овако крвнички тамане.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
рукама пушке једнолике — једног арча, од дванаест драма; на глави им капе кадифлије, златне ките бију по појасу. Јадној мајци, сви ти су једнаци!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А она поче у глас викати и плакати и говорити: — Тешко мени, јадној и невољној сироти и до конца сам већ погинула и с телом и с душом!
широка; све људе смешташе и примаше их, ником од толико туштених људи није се забрањивало, кроме мени једној пакленици јадној.