Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— И мени додија све ово... Ја бих радо отрпео и три ране него све ово што сам овде у овом јаду претрпео!... и докопаше да се врате домовима.. Док се не намучи, човек не зна колико је благо свој кров...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Путниче, када се опет вратиш дому, И у топлој срећи и јаду студену, Ти прислужи светом Марину; и к тому Љуби свога ближњег и његову жену.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Ракосавлевич је примио Исаковича, одмах, у своју кућу. Исакович, иначе тврд на јаду, и без суза, био је, за тренут, изгубио присуство духа. Ћутао је и викао, наизменце.
Био је жељан да га сви оставе на миру, његовој несрећи и јаду, да се усами и да оде, као што усамљени коњаници нестају, у сумрачју.
Исакович је био на њих већ заборавио. Изненада, сад, сетио се, у оној беди, јаду и ужасу, оне лепојке, чија је ћерчица имала надувену гушу – за коју му доктор Долчети рече да би била мртва, да је
Живот њихов, на изглед толико је лак и пријатан, али је пун притворства и пролази у јаду који се крије. Крај све телесне лепоте, госпожа Евдокија није била успела да у његовим сновима истисне из сећања и
Василије је умро у Москви, у јаду и беди, маја месеца 1754. Агагијанијан је писао Павлу, о мајору Божичу, неколико писама, из Беча.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
притискô одоздо до горе, Свуда пљушта, трња и бунике, Дешто цвећа, али чемерике, — Чемер нама био би довека Да се јаду није нашло лека, — Нит' извора, ни водице ладне Да се усне понаквасе јадне, Ни тичица, ни песама лепи Да уморно
Бог је теби гром у руке дао, Удри гују, ох, удари врага, Да му није међу нама трага. Ово реко, дадо плећи јаду, А ономе црном Београду, Па удари на неку ритину, Па отуда на неку лужину, Па лужином пођо унапреда, И сред луга
засушио, Око стало па се укочило, Она гледа своје сунце мило, Сунце мило, али на западу — Помоз', Боже, ње големом јаду.
Иду Срби, јечи поље равно — Ма туд проше други већ одавно, Е су чули како је у граду, Чули Срби о турскоме јаду, Па се вешто на ноге дигнули, Две-три страже њима укинули, Поред града прошли странпутице, Хватили се зелене
Још осети се оном грдном јаду Да он му дивну присвојио младу, Па жели њему још више нег' пакô, Јер њему с' чини е умире лако; Па дркће јунак, од
Ја довати мача пламенита, Па дружини на сусрет поита; Ја млидија, дошли су за мноме, Да се јаду подсмевају моме; И би ти се покрвили туда, Да ме с' они не мануше луда.
Око јој се чарно укочило, Она не да своје сунце мило, Сунце мило, али на западу, Помоз', Боже, њеном вељем јаду.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дјед онда викну стрица Ниџу. — Никола, одидер види шта је ово. Нема бритве, нема ништа. Стриц се одмах досјети јаду. — Покрао Раде! — Који Раде? — Твој Раде, Раде школарац!
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Кад ти брат не буде брат, ни мајка мајка, па ни кадија пријатељ, кад се свако о своме јаду забави? Пусти мене, замисли се о себи! Ти си сад себи насиље учинио!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ Јуле, ћерке Пере Сегединца Ох, мајко света, Богородице, што слуга ти на мене каже лик, у јаду ти се налик осећам, помози ми, да, слаба, научим олакшати бар осталима бол, те сваки јад, ублажен, утишан, да грдној
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
По уплашену и необична изгледа лицу Веља се досети јаду, намршти се и као да и њега обузе лако дрхтање, али се он прибра брзо и погледа се са Гојком право у очи.
Само се још није могла досетити свему јаду. Она подиже главу, па благо али озбиљно погледа Љубицу, право у очи... Научила је она давно, да из очију своје деце
Неко их је зло снашло, али се нико не досети правом јаду. Одједном се код Љубице појави нека одлучност на лицу ; мати јој одлази и долази забринута, али се Љубица зауставила
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Као коњ кад му натуре оглав, Чекао је трговце с Блиског Истока, Док су се Вука, Магда и Јока Досећале беди и јаду Који их је чекао у Ријаду!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Земља те сунцу уграбила! Земља ти кости избацивала! Ископала ти се кућа од мушкије’ глава! Јад те јаду додâва довијека! Кућа ти се кућетином звала, на огњишту изницало трње! Лијек тражио код седам Стана и девет Марија!
„Силном“ ловцу Силан ловац, крај му јаду нема: На лисицу пушку наслонио, За пећину главу заклонио; Кад удари, за много не мари, Када пуца, њему срце куца,
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
” Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса па се упути к оној
Кад ђак то види, досјети се и своме јаду, али утећи из пећине није могао никако. Пошто се поп испече, зове дивљан ђака да с њим једе, а ђак јадни не шћене, већ
Онда она провири кроз брвна и кад опази у кошари само главу и реп од ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а најпослије од тешке туге и жалости
Двије царева сина љубазнице, видећи да је царев син престао к њима долазити, досјете се јаду, да је какву другу ђевојку к себи добавио а њих заборавио, па се договоре да навалице пођу у камару ђе царев син лежи.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У томе изађе Боне с адвокатом. Крсте, који га прије не бјеше видио, досјети се своме јаду, па се поче привијати око њега: — Оче мој, ја сам брат вра-Барин. Да сам ти припоручен, ако су на тебека дошле карте..
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Узимала сам те у наручје и пела на себе, као што се дете пење на коња. А ти ме, јаду, штипаш, уједаш као мало куче, само ме наљутиш и оставиш. Од таквих као што си ти не би ни на ђубрету клијало!
природном инату, и великим газдама дешава, онда, Адаме, никад не опрости живомученику Николи што се мртав руга твоме јаду. Али, све се уздам да нећеш, па ти зато и причам ово.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
„Не могу скоро да верујем да су прохујале двадесетитри године од како сам родила свог драгог првенца. У боловима, јаду и невољи“. Она обриса сузе, а њен брат се растужи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Ћутали су. Његово укочено лице грчило се увек у оној ужасној напетости и јаду. Дисао је тешко, убрзано, као да се с највећом муком пење увис, дрхтао је од неког нејасног, језивог страха.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Чувши он то, досјети се јаду, те једва дочека доклен му дан дође. Кад свану, он узјаше на свога коња, припаше сабљу и поведе пса, па се упути к
Онда она провири кроз брвна, и кад опази у кошари само главу и реп ждребета, одмах се своме јаду досјети, те обије врата и стане ридати и нарицати над мртвом главом ждребећом, а најпослије од тешке туге и жалости
Бе, и дедо се сада нађе у чуду, није ласно оноликога сина изгубити! Таман они о томе јаду и белају, док телал наведе дијете вичући: „Педесет ћеса!“ Дедо наметну ћесу, а хаџиница одмах изиђе на сто ћеса.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Своме смо јаду вични, он је већ испеван, Ал’ ране српског рода тиште нас сваки дан. И кад се анђô среће насмеши на наш род Одмах и
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Иди, иди, ја му рекох Слободна је ноћ, Та задржат’ не могу те, Слаба ми је моћ. Само сакри јаду трага, Та сакри нам вај, Немој да те позна драга Да си уздисај.
Уздисаји стишају се, Док се понове, Никог нема, да се моме Јаду одзове. А ја седох, да у песми Створим лепши дан, — Младу жену уз колевку, Заварљиви сан.
су били часи златни, Кад времена беху срећна, Ја сам имô много вере, — Ал’ зар вера није вечна Зар је вера што у јаду Изневери сиротана!? — Зар те не смем својом звати, Веро моја — закопана?
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
ХОР ЖЕНА ИЗРАИЉСКИХ Запојте ми, сестре, Никад не остави Бог Ни срамно у ропству, ни љуто у јаду Народ свој најдражи, Избрани љубљен свој. Вечни Бог, Вечни Бог Штити нам Израиљ. ИГРА ПРЕД КОВЧЕГОМ Јехова!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Младен је осећао да она плачући, у том јаду, плачу, чека да јој он приступи, утеши је, бар да му се обисне, заборави све и на његовом рамену исплаче се сита, сита.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Јер махараџа грозни смртном их обрече јаду, И танке поквари луле што воду спроводе граду. И, силни грађани некад, падаху клонулим телом, Са онакаженим лицем и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
А и коме би падало на памет сада, у овом јаду... Имало их је који су већ клонули од умора, и тужног погледа зуре негде у даљину као неко коме је кућа изгорела, па
Некада је све њих носио исти занос. Сада виде општу невољу, и у заједничком јаду разбијају се личне патње као капљице над брзом реком, од чије се хуке и не чују појединачни уздаси.
Грозније стање не може бити. Глава ми је клонула на груди, и у немоћноме јаду, потекоше ми сузе. Али поглед ми случајно паде на војнике.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
3адрхта Ведран, јаду досети: извор да га потопи воде послао, вода му до рамена стигла. Зар је он знао да деца извора имају очи? А имају!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ја кад бише пољу под Жабљака, ђено су се браћа састанула, ђено ће се с јадом растанути, но да видиш јаду започетка: похитао дијете Максиме на његову без биљеге вранцу, и скупио десетину друга, хоће својој на муштулук
Не деси се доброга јунака да увати грдна злосретника, но му сокак пољем учинише, а нико се јаду не досјети порашта је коња повратио. А кад виђе војвода Милоше, грохотом се јунак насмијао: „Фала богу, фала истиноме!
Кад су били пред бијеле дворе, ту се мајка јаду досјетила. Кад уљезе у бијеле дворе, ал̓ се Јово са душицом бори, више њега Максиме владика, чати брату самртну
Поврати се на бијелу кулу, те избаци пушку хаберника; зачу беже на зеленој лонџи, своме се је јаду осјетио, он се вати у џепове руком: из џепова кључи покрадени!