Употреба речи јадују у књижевним делима


Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

— Побјегао сам да главу склоним... Турци ми побише све — оста ми само мајка и њешто нејачи. Остасмо: они да јадују, а ја да крвим!... — А знаш бар по имену свога душманина? — упита харамбаша. — Турчин!...

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

Завијају ране рањенима, А јадују за својим мртвима, А највеће ту јадују јаде, Што им, брате, силни Бајко, паде: „Нема нама, ох, нема нам Бајка, Та

Завијају ране рањенима, А јадују за својим мртвима, А највеће ту јадују јаде, Што им, брате, силни Бајко, паде: „Нема нама, ох, нема нам Бајка, Та никад га већ не роди мајка!“...

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Не распи живот свој случајем створен, У душу моју дубок дуби корен; Стани, јер не знаш шта у себи кријеш. ИX Јадују стазе у вечер јесењу И модра река огрће се ћутом Леденим сребром а по велу жутом Уморног лишћа дршће пухор туге.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности