Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ПРЕД МУЗЕЈОМ 101 ПЛАВИ ЛОНЧИЋИ 105 РЕЛЕЈНА СТАНИЦА 109 МИЛОШ ЛИСАЦ 113 ОРАСИ 118 КОЛИКО ЈЕ САТИ 121 НЕ ТРАЖИ ЈАЗБЕЦА 124 АРТИЉЕРАЦ МАРКО МЕДИЋ 127 НА РАМПИ 131 ДОГАЂАЈ У МИЛИЦИЈИ 135 ТРЕБА НАЛОЖИТИ ВАТРУ 139 ПОТОПЉЕНО
НЕ ТРАЖИ ЈАЗБЕЦА Годинама тако, тихо и ником на сметњи, живио је бирташ Марко Бенић, проводећи дане за излизаним шанком своје радње.
Џорлава тетка Марта узнемири се и поче да зановијета: — Марко, буди миран и не тражи Јазбеца. Шта ће то теби? Бирташ је само повлачио непријатним зеленим очима и одвраћао: — Не мијешај се ти у мушке послове,
— Буди миран и не тражи Јазбеца, опет ја теби велим — инатила се тетка. Упорни бирташ оде и у своје село, остаде тамо неколико дана, а кад се вратио,
Упорни бирташ оде и у своје село, остаде тамо неколико дана, а кад се вратио, заједно с њим стиже и глас: — Ухватили Јазбеца. Марко га пронашао.
онда ће он, окружен друштвом, почети причу, своју велику животну причу како је уловио и предао Јазбеца. Спустио се са спрата у мрачан ходник, отворио споредна врата биртије, и кратко застао заблијештен свјетлошћу.
— Ма чусте ли ви, ја ухватих Јазбеца — покуша он слиједећих дана да лови и ословљава све ређе госте авијатичаре, али се нико не показа оран за разговор.
По замрзлој кући мотала се само усукана тетка Марта и кукумавчила: — Рекох ли ја теби: буди миран и не тражи Јазбеца. Ни ноћ ни рођени кревет нису доносили смирење смућеном бирташу.
су га већ сјутрадан и све је било као што је и очекивао, баш као и оне вечери кад се први пут појавио послије хватања Јазбеца: замукли људи се размичу да му начине мјеста, тишина пред њим се раступљује и расте, а он корача одузетим ногама