Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А ја сам сав у слутњи велике неке несреће и не бих тако брзо ону веру хтео да пригрлим. Па се гњурам у најскривеније јазбине душе и по оном смрзлом пепелу тражим једну једину бар живу варницу старога жара.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
за послугу оронулих господарских здања — сада мржњом издељеним заједничким становима — тамо, у лоше осветљене јазбине и брлоге из којих нема бекства ни повратка.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
У седмој строфи зине белина, тек дотакнута. - Ту су утваре, јазбине, ждрела, мрачне провале. Злурадо туда кличу ушаре: Криминал, расап, гадост, подвале!
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
сина који је послан да прегледа картотеке да л ће у рачуну који поднесе искупитељ јетки морати да изгоре и јазбине и бубе и гнезда гнезда...? То је питање чудно наша се администрација није бавила судбином птичјих задужбина.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
— Може депеша сад да стигне — рече не гледајући га. — Сада ни курјаци не излазе из јазбине. — Нека прошета коње до Мораве. Коњи и санке изјурише на пут и нестадоше у Диму вејавице.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
гости: и они су се, како изгледа, показивали само ноћу, а дању се завлачили, као кртице, у тамне и скривен е рупе и јазбине. У овом друштву се радозналост сматрала за велики преступ: живи како знаш, нико те неће питати ко си, ни откуда си.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Развило се црно време опадања. Прогледале све јазбине и канали, На високо подигли се сутерени, Сви подмукли, сви проклети и сви мали Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали. Покрадени сви храмови и ћивоти, Исмејане све врлине и поштење, Понижени сви гробови и животи, Упрљано и
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
На извесним одстојањима налазиле су се у бочним зидовима дубоке јаме, као јазбине. Ту су се вероватно скривали пролазници, у случају изненадног бомбардовања.
Ове земунице подсећале су ме на јазбине зверова. — И тако даље! — прекиде га наново Лука. — Боли ме, човече... Ми нисмо хтели рат.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зачудо, ја сам одједном осетио неку чудну утрнулост. Гледао сам их мирно док су се крај врата ове јазбине смијуљили, вребајући неки траг осећања на мом лицу. у суседној одаји подрума лежао је Доротеј.
Већ видим тај зид како трепуцка, хиљаде и хиљаде сунчевих језичака палацају у мекани мрак наше јазбине, док напољу мећава гризе стену, буче слепа и глува по смрзнутом Саборишту.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
За метални сандук уосталом и нема новца. Чика Аврам лежи тешко болестан у болници. Сећа се своје „јазбине”, каже да је и ова сиротињска болничка класа јазбина, и с неким светлим поносом на своје Влаовиће, прича: — А кад сам