Јакшић, Ђура - ПРОЗА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПРОЗА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПРОЗА Садржај УСПОМЕНЕ 2 СИРОТА БАНАЋАНКА 12 ЈЕДНА НОЋ 41 КОМАДИЋ ШВАЈЦАРСКОГ СИРА 57 МОЈА ЉУБАВ 62 БЕЛА
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Српски песници другог реда, који се дечјом поезијом нису бавили (Милета Јакшић, на пример), оставили су брда неупоредиво бољих дескриптивних строфа о природи, годишњим добима, људима, стварима, итд.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
АТАНАЦКОВИЋ 214 ЈОКСИМ НОВИЋ ОТОЧАНИН 217 ЈОВАН СУНДЕЧИЋ 219 ЈОВАН ИЛИЋ 221 ЗМАЈ ЈОВАН ЈОВАНОВИЋ 223 ЂУРА ЈАКШИЋ 229 ЛАЗА КОСТИЋ 234 СТЕВАН ВЛАД. КАЋАНСКИ 239 СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША 240 МИЛАН Ђ. МИЛИЋЕВИЋ 243 МИЛОРАД П.
ИЛИЋ 307 ВЛАДИМИР М. ЈОВАНОВИЋ 314 МИЛОРАД Ј. МИТРОВИЋ 316 АЛЕКСА ШАНТИЋ 318 МИЛЕТА ЈАКШИЋ 319 МИЛОРАД ПЕТРОВИЋ 320 БРАНИСЛАВ Ђ.
Око 1840. године и четрдесетих година он је био бард уставобранитељске странке, као што су доцније Змај и Јакшић били барди омладинства, и написао је цео један низ »песама уставовачких«, династичких ода, стихованих брошура и
Поповић и Јоксим Новић Оточанин, но и млађи, као Јован Илић, Јован Јовановић, Ђура Јакшић, Стеван Влад. Каћански. Оно што је била Седмица за Војводину била је Шумадинка за Србију. Љубомир П.
У њеном уредништву су били Јован Јовановић и Лаза Костић, и на њој су поред те двојице радили: Ђура Јакшић, Јован Илић, Стеван Каћански, Јаков Игњатовић, Љубомир П.
Два песника првог реда, Змај Јован Јовановић и Ђура Јакшић, дижу српску лирику на висину на каквој дотле није била, за њима се јавља знатан број песника другога и трећега реда,
ЂУРА ЈАКШИЋ ЖИВОТ. — Рођен је 27. јула 1832. у Српској Црњи, у Банату, у старој родољубивој свештеничкој породици. Три разреда
Змај је обимнији и обилнији, разноврснији, шири, идејнији, али Јакшић има јачи темпераменат, особенији је, он је прави, рођени романтичарски песник.
Змај, гипка и пријемљива духа, развијао се са временом, прилагођавао се, мењао идеје и осећања; Јакшић је остајао стално исти, са свим добрим и рђавим особинама своје јаке песничке индивидуалности, увек бујан лиричар,
Војислав Илић рекао је доцније за његову поезију: К̓о звучне лире страсни звук, Очајно, страсно бруји. Јакшић је поређен са Бајроном, који је на њега утицао и као на песника и као на сликара, и одиста било је у њему тога
Више но иједан од романтичара српских Јакшић је био песник у романтичарском смислу речи, устрептао песник свим својим бићем и свим својим животом, носећи у себи
ЕПСКА ПОЕЗИЈА. — Као готово сви српски песници, Јакшић се огледао у епској поезији, али не много успешније но његови претходници и последници.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Угри гледе сви у траву, Јакшић горе диже главу, Вата штита гвоздена, Вата мача пламена, Лако врда, маше лако, Али бије врло јако, Сада звекну,
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Моја баба, Јула, отхранила је мог оца ваљушцима од црнога брашна. „Далеко ми је Банат, црна кошуља!“ – каже, негде, Јакшић. Поп Мита је имао три сина и две кћери.
А сва та хајка била је организована, на бази личних мржњи. Постоји једно писмо које је Ђура Јакшић написао Стојану Новаковићу, кад су му пребацивали да није довољно образован, литерарно.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милета Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Милета Јакшић ХРИСТОС НА ПУТУ Садржај БЕЛЕ И ЦРВЕНЕ РУЖЕ 2 АНЂЕО СМРТИ 5 РАЗБИЈЕН КРЧАГ 7 ХРИСТОС У КРЧМИ 10 МУШИЦЕ 12 ПРИЧА О
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ђ. Јакшић XИ ЉУБАВ (1-18) 1 Љубим те, љубим, душо, Љубим те, рају мој! А осим тебе никог, До само народ свој. Он ће са мачем до
Ал' ето зора свиће, И ето прође сан; Ал' тебе нема, нема Нема да сване дан! Ђ. Јакшић XИИИ КАД СЕ СЕТИМ Кад се сетим, мила душо, Руменила лица твога, Тад не пијем друга вина, Него само црвенога.
Наточи ми чашу вина Из подрума свог, Пољуби ме, загрли ме, Помог'о ти Бог! Ђ. Јакшић XВ МИЛА „Вина, Мило“! орило се Док је Мила овде била.
Ко да пије? Ко ли бригу да разбије? Нема Миле, неста ћева!... Ана точи, Ана служи, Ал' за Милом срце тужи. Ђ. Јакшић XВИ ПИЈЕМ... Пијем, пијем... ал' у пићу Још се никад не осмену' Као да је рујним вином Бог полио хладну стену!
А ја пијем, јоште пијем У том ми се срце пара Ћутећи се само играм Љутим врхом од анџара. Ђ. Јакшић XВИИ ЈОШ... Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека! П' онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, за навека!
Један дим још, једну чашу, Једна песма, једна сека! П' онда збогом, тамбурашу! Збогом, крчмо, за навека! Ћ. Јакшић XВИИИ Љубим ли те... ил' ме санак вара, Што те удиљ уза ме дочара? Љубим ли те...
- Скори свећа крају, Данак црној ноћи, Ал' крај моме вају Никад неће доћи. Ђ. Јакшић XXXИX НА ЛИПАРУ И ВЕЧЕ Јесте ли ми род, сирочићи мали?
Ђ. Јакшић XЛИ КАД МЛИДИЈАХ УМРЕТИ Лисје жути веће по дрвећу, Лисје жуто доле веће пада; Зеленога више ја никада Видет' нећу!
“ Ђ. Јакшић XЛВИ ОТАЏБИНА И овај камен земље Србије, Што претећ' сунцу дере кроз облак, Суморног чела мрачним борама О вековечнос
Ал' један израз, једну мисао, Чућеш у борбе страшној ломљави: „Отаџбина је ово Србина!“ Ђ. Јакшић XЛВИИ ПАДАЈТЕ БРАЋО! Падајте, браћо! плин'те у крви! Остав'те села, нек' гори плам! Бацајте сами у огањ деду!
Та Србин кипи - кипи - и чека Ал' не да ђаво... ил' не да Бог! Ђ. Јакшић XЛВИИИ СВЕТЛИ ГРОБОВИ Бејасте ли, браћо моја млада, Да л' бејасте ви на гробљу када, Ај, на гробљу, на голему!
М. Јакшић ЛВ НЕ ВЈЕРУЈ... Не вјеруј у моје стихове и риме Кад ти кажу, драга, да те силно волим, У тренутку сваком да се за те
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Бога ти љубим, дођем ја тако кући љут, а она само трепће. Трепери као лист, што рекао Бура Јакшић, наш највећи песник, а био је учитељ. Кажем ти, нема то код мене. Па мораш, бре, жену тако: ако не држиш, оде бестрага.
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић СТАНОЈЕ ГЛАВАШ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић СТАНОЈЕ ГЛАВАШ Садржај ПРВИ АКТ 3 ДРУГИ АКТ 35 ТРЕЋИ АКТ 36 ЧЕТВРТИ АКТ 57 ПЕТИ АКТ 74 СТАНОЈЕ
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ЈЕЛИСАВЕТА „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ЈЕЛИСАВЕТА Садржај ПРВИ ДЕО 4 ДРУГИ ДЕО 40 ТРЕЋИ ДЕО 71 ЧЕТВРТИ ДЕО 72 ПЕТИ ДЕО 107 ЈЕЛИСАВЕТА КНЕГИЊА
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Најизразитији романтик међу српским уметницима јесте Ђура Јакшић (1832-1878), стваралац многостран по својој обдарености, сликар, песник, приповедач, драмски писац.
Песник ноћи, потмулих тишина, стрепњи пред непознатим, Јакшић је у својим родољубивим песмама грмео гневом против туђинских освајача и домаћих тирана и стекао глас српског Тиртеја.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПЕСМЕ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Ђура Јакшић ПЕСМЕ Садржај МОМА 2 МИЛА 3 СТАЗЕ 5 ГДЕ ЈА... 6 ЈОШ...
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
НЕНАДОВИЋ, ЈУНАЧКИ ОДГОВОР 31 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ГАВРАН И ЛИСИЦА 32 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О
ЈУНАЧКИ ОДГОВОР 31 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ГАВРАН И ЛИСИЦА 32 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ
НЕНАДОВИЋ, ГАВРАН И ЛИСИЦА 32 ЉУБОМИР НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У
НЕНАДОВИЋ, ЛАВ И МИШ 33 ЂУРА ЈАКШИЋ, СИРОЧЕ 34 ЂУРА ЈАКШИЋ, ОРАО 35 ЂУРА ЈАКШИЋ, ЉУБИЧИЦА (ИВ) 36 ЂУРА ЈАКШИЋ, ПОЗДРАВ 37 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, О КОСИДБИ 39 МИЛОРАД ПОПОВИЋ ШАПЧАНИН, У ЈЕСЕН 40 МИТА ПОПОВИЋ (ЧИКА МИТА),
Сетите се свагда поред ове приче: Посејано добро макар када ниче. СИРОЧЕ ЂУРА ЈАКШИЋ Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке своје, Горо
Априла, 1876. ОРАО ЂУРА ЈАКШИЋ Влизо до неба је гора чарна, Не треба орлу тек један лет Само да пусти крила немарна – Презро је – давно презрени –
ЉУБИЧИЦА (ИВ) ЂУРА ЈАКШИЋ Рањен соко разговара, А слуша га цвет – Мирисом би из недара Да окади свет: „Слобода је лепа дева Ко најлепши
Април, 1876. ПОЗДРАВ ЂУРА ЈАКШИЋ Ој Козаче, ратни сине!... Сред грмљаве и звекета, Усред наше бојне муке, Слушао сам танке звуке, Пуне бола, пуне
Ђура Јакшић (1832–1878), познати српски песник, сликар и боем, рођен је у Српској Црњи, учио је сликарство у Темишвару, Пешти (напу
Један од набољих писаца романтизма, Јакшић пише поезију, приповетке (четири збирке) и драме. Умро је у Београду. Мита Поповић (Чика Мита Поповић) (1841–1888),
Петровић Алас Милан Милићевић у Београду покренуо Школу, лист за учитеље, родитеље и децу 1869. Рођен Милета Јакшић Јован Грчић Миленко: Песме 1871. Рођена Даница Бандић Петар Деспотовић: роман Занат је златан Милан Ђ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
одговара: „Ја сам била, ја сам дангубила више б'јела града Биограда, гледајући чуда великога, ђе дијеле браћа очевину, Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане.
била, ја сам дангубила више б'јела града Биограда, гледајући чуда великога, ђе дијеле браћа очевину, Јакшић Дмитар и Јакшић Богдане.
Кад то виђе Јакшић Димитрије, брже свлачи господско од'јело, пак заплива у тихо језеро, те извади сивога сокола, па он пита сивога
48 ЈАКШИЋИ КУШАЈУ ЉУБЕ Пију вино два Јакшића млада: Јакшић Митар и Јакшић Богдане; а кад су се понапили вина, Јакшић Богдан Митру бесједио: „Јакшић-Митре, мој мио брајане, док
48 ЈАКШИЋИ КУШАЈУ ЉУБЕ Пију вино два Јакшића млада: Јакшић Митар и Јакшић Богдане; а кад су се понапили вина, Јакшић Богдан Митру бесједио: „Јакшић-Митре, мој мио брајане, док ми, брате, скупа
48 ЈАКШИЋИ КУШАЈУ ЉУБЕ Пију вино два Јакшића млада: Јакшић Митар и Јакшић Богдане; а кад су се понапили вина, Јакшић Богдан Митру бесједио: „Јакшић-Митре, мој мио брајане, док ми, брате, скупа пребивасмо и мајка нам двори
вино два Јакшића млада: Јакшић Митар и Јакшић Богдане; а кад су се понапили вина, Јакшић Богдан Митру бесједио: „Јакшић-Митре, мој мио брајане, док ми, брате, скупа пребивасмо и мајка нам двори управљаше, тад се наши двори бијељеше, и
да од бога нађе!“ Јакшић Митар брату бесједио: „Јакшић-Богдан', мој мио брајане, то је, брате, с твоје вјерне љубе, с Вукосаве, да од бога нађе!
да од бога нађе!“ Јакшић Митар брату бесједио: „Јакшић-Богдан', мој мио брајане, то је, брате, с твоје вјерне љубе, с Вукосаве, да од бога нађе!
“ То Богдану врло мучно било, пак је Митру тихо бесједио: „Јакшић-Митре, мој мио брајне, ходи, брате, да кушамо љубе, да видимо: ил' је с моје љубе, ил' је моје, ил' је, брате, с
Богданову двору; Богдан оде к љуби у тимаре, Митар оста двору на пенџеру, да он слуша што ће бесједити. Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерно љубо, ја бих теби нешто бесједио, али не знам је ли твоја воља!
Јакшићу Богдане, говор', душо, што год ти је драго, још ти нисам воље покварила, а ни сад ти покварити нећу“. Јакшић Богдан љуби бесједио: „Вукосава, моја вјерна љубо, краљ будимски свога жени сина, брата Митра зове у сватове, Митар