Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Од најпознатијих ћу поменути философа Обрадовића, лингвисту Даничића, песнике Јакшића и Змаја Јована Јовановића и начелника штаба српске војске за време ратова 1912—1915. год., војводу Путника.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
, и на те се строфе данас нико не обазире. Осредње песништво Милете Јакшића ( 1869- 1935), незанимљиво чак и у односу на његове срећније тренутке, данас, у још слабијој верзији, васкрсава под
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Од нових српских писаца код Бранка Радичевића и Ђуре Јакшића опажа се местимичан утицај далматинских писаца. Али тек шездесетих година прошлога века код нас се истиче значај
Његова је невоља што је у поезији после себе имао Змаја и Јакшића, а у филологији као противнике Вука Караџића и Ђуру Даничића.
и 1912. у Београду. ЛИРИЧАР. — Српски романтизам имао је два велика песника: Змаја и Јакшића. Змај је обимнији и обилнији, разноврснији, шири, идејнији, али Јакшић има јачи темпераменат, особенији је, он је
Али свуда се показује песник, и лирска места дају вредности његовим драмским покушајима. Јакшић лиричар спасава свуда Јакшића драматичара. ПРИПОВЕТКЕ.
ОПШТИ ПОГЛЕД. — Лиризам и живописност, то су две одлике књижевног рада Ђуре Јакшића. Његова топла и задихана поезија је нагла и непосредна манифестација његове јаке и недисциплиноване личности.
својим стиховима стекао је глас, који је шездесетих и седамдесетих година све више растао, тако да се поред Змаја и Јакшића убрајао у најбоље песнике српске. Своје лирске песме покупио је тек 1873. и 1874. штампао у засебне књиге; 1909.
). Своје лирске песме он је унео у збирку Жубори и вихори, али тај наслов, који би сасвим приличио поезији Ђуре Јакшића, никако не приличи сладуњавој, бледој, малокрвној поезији Милорада Шапчанина, поезији девојачких албума за стихове.
Отаџбину. Он је прикупио око себе добре сараднике, прва имена у ондашњој српској књижевности, Ђуру Јакшића, Стјепана М. Љубишу, Милована Глишића, Јована Илића, Јакова Игњатовића, Милорада Шапчанина, Стевана Влад.
За време српско-турског рата служио је у пресбироу. После смрти Ђуре Јакшића, 1878, дошао је за коректора Државне штампарије. У два маха био је уредник званичних Српских новина. 1881.
Он је дошао у згодан час, када се на приповеци мало и слабо радило, одмах после смрти Ђуре Јакшића и Стјепана Митрова Љубише, а пре но што су се јавили Јанко Веселиновић и Симо Матавуљ.
Глишића, Милана Ђ. Милићевића и сеоске приповетке Ђуре Јакшића, а нарочито малоруске списатељке Марије А. Маркович (Марко Вовчок), почео је и сам писати сеоске слике, управо
говор Задатак Уједињење омладине (Нови београдски дневник, 1887), мањи књижевни чланци о Белушу, сину Ђуре Јакшића (Јавор, 1882), о Шекспировом Кориолану (Гусле, 1882), о Крашевском (Србадија, 1883).
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Коме би пало на памет да пореди и важе песме Ђуре Јакшића и приповетке Лазе Лазаревића? Свако од тих дела има своју посебну вредност, упоредиву једино са неком другом у истом
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Запрепашћује ме нискост са којом се борило против Јакшића, око Змаја и Лазе Костића. Ви мислите да то нема везе са оним што ћу вам писати? Видећете да има.
Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
МИЛЕ: Ја с човеком стојим овако! Ишли смо зајдно у занатлинску, шапто сам му „Отаџбину” од Ђуре Јакшића! „И овај камен земље Србије...” ЈАГОДА: Пусти сад тај камен, оћу да прођем!
Илић, друг Илић, одличан кадар, проверен! Ишли смо зајдно у занатлинску... ИКОНИЈА: Шапто си му оно од Ђуре Јакшића! МИЛЕ: Откуд знаш? ИКОНИЈА: Откуд знам! АНЂЕЛКО: Слушај, мош ти то мало брже, оће ови шкембићи да ми се оладе!
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
На слици Ђуре Јакшића Бакљада пролази кроз Стамбол-капију прво што се опажа, кроз дим бакљи, то су победничка лица Срба који наступају
У Београд се, кроз Стамболкапију, тешко улазило а још теже излазило. Слика Ђуре Јакшића настала је много после Васине смрти, у епохи у којој је тек ослобођен народ био опијен сопственом снагом.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стихови из песме Диоба Јакшића гласе, наиме, овако: Намјера га || предвече нанесе ||| На зелено || у гори језеро. Очигледно је, дакле, да су ред
Од понављања је саткан и овај прекрасан почетак већ помињане песме Диоба Јакшића: Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо данице? Ђе си била, ђе си дангубила? Дангубила три бијела дана?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Уз Јакшића, Костић је главни драмски писац романтизма (Максим Црнојевић, Пера Сегединац). Од осталих писаца треба споменути нежног
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Напомена Ђуре Јакшића НОЋ У ГОРЊАКУ Као бедем тврди црна поноћ стоји, Преко кога прећи пуст се живот боји. Побожна обитељ светог
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И тавни спомен среће зле Жалости сузу спрема, И тајном речју збори све: Јакшића овде нема! Парнаса нашег Тиртеј сêд, Главаша песник драги, Увелих дана тавни рêд У санак прима благи.
Аја, то не иде. Врло добро знадем, Привикаће људи да Јакшића крадем. Аја, то не иде... Познато је ово, Треба штогод страшно, ужасно и ново.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Мотив незаштићеног детета, али у другачијем поетском кључу, чини основу песме „Сироче“ Ђуре Јакшића (1832–1878); дечји јади сирочета исказани су, као и у другим песмама овог песника, кроз његов поетски дијалог са
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Опажаш ли: сјајних очију куну, опажаш ли Хајдук Вељка на топу, Или Дмитра Јакшића да мегдан води? Шест краљева шпиритуса? Све то броди. Ко ће полудети први? Туп, туп! копају угаљ испод нас; Кло, кло!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
ЈАНКО БЈЕЖИ ПРЕД ТУРЦИМА 451 45 ПОПИЈЕВКА ОЛ СВИЛОЈЕВИЋА 454 46 ПОРЧА ОД АВАЛЕ И ЗМАЈОГЊЕНИ ВУК 458 47 ДИОБА ЈАКШИЋА 465 48 ЈАКШИЋИ КУШАЈУ ЉУБЕ 470 49 БОГ НИКОМ ДУЖАН НЕ ОСТАЈЕ 475 52 СМРТ ЈОВА ДЕСПОТОВИЋА 539 ПЕСМЕ СРЕДЊИХ
је подела епских песама на циклусе (кругове): неисторијски, преткосовски, косовски, Марка Краљевића, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, Угричића и јунака Хрваћана, хајдучки, ускочки, муслимански, ослобођења Црне Горе, ослобођења Србије.
Како се ту могла искоренити? На то питање одговара народни певач описујући поступак љубе Анђелије у песми Диоба Јакшића. Њој је Дмитар — гневан зато што му је повређено достојанство — кратко наредио: „Отруј мени мог брата Богдана“.
Има и таквих епских песама које су целе у дијалогу: Марко Краљевић и бег Костадин, Диоба Јакшића Старина Новак и кнез Богосав, Маргита дјевојка и Рајко војвода и др.
А пита га Ђерзелез Алија: „Када одеш стојну Биограду, бојиш ли се још кога до бога? Бојиш ли се два Јакшића млада?“ Ал' му вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, побратиме драги, ја с' не бојим никога до бога, не бојим се два
“ Ал' му вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, побратиме драги, ја с' не бојим никога до бога, не бојим се два Јакшића млада; ал' се мало, побро, прибојавам, прибојавам Змајогњанин-Вука из простране Сријем-земље равне, из онога села
А да видиш два Јакшића млада! Пију вино на кули Небојши и с њима је Змајогњанин Вуче. Тури очи Змај од огња Вуче, тури очи уз ту воду
Змај од огња Вуче, тури очи уз ту воду Саву, док угледа Порчу од Авале, па говори Змај од огња Вуче: „Видите ли, два Јакшића млада, ко се оно низа Саву фула?
“ Погледаше два Јакшића млада, познадоше од Авале Порчу, па говоре Змајогњанин-Вуку „Побратиме, Змајогњанин-Вуче, оно ј' курва од Авале
Па још рече Змајогњанин Вуче: „Поскочите, два Јакшића млада, нађидерте сироту ђевојку, обуц'те јој свилу и кадифу, подајте јој злаћену маштараву, пољите је Сави на
“ Па побјеже своме Сарајеву. 47 ДИОБА ЈАКШИЋА Мјесец кара звијезду даницу: „Ђе си била, звијездо Данице? Ђе си била, ђе си дангубила, дангубила три бијела дана?
48 ЈАКШИЋИ КУШАЈУ ЉУБЕ Пију вино два Јакшића млада: Јакшић Митар и Јакшић Богдане; а кад су се понапили вина, Јакшић Богдан Митру бесједио: „Јакшић-Митре, мој мио
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пронађе он једно хубаво и на очију лепо, свидно му се место прозвано се Крушев до. Запроси се од Јакшића дати му за манастир ону долину и они му то не забранише, таки му је посудише.