Употреба речи јал у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

У оно доба гдје вам почињем причати, рачунали смо ми, а и он, да ће му бити тако педесет година. Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није. Али обадвоје људи темељити.

Попадија јал' је била годину двије млађа, јал' није. Али обадвоје људи темељити. Дјеце нијесу имали, тијем су више рачунали сеоску дјецу у своју.

Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође. Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!” Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.

Послушајте ме, пошљедњи вам пут кажем; вас сте четворица свему злу коловође. Јал' се мирите, јал' ћете одсад с богом ратовати!” Дршћемо ми као прутови — није шала оне божје ријечи, а пријети клетвом.

Кмет оде с њиме. — Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић. Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвим лудо! Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку

Кмет оде с њиме. — Какво је ово чудо? — рече Остоја Пурешевић. Јал' је нешто превећ мудро, јал' је сасвим лудо! Сељаци слегоше раменима и, сами не знајући зашто, дадоше се у некаку тамну слутњу.

Африка

Жув ми на повратку показује један смешан фетиш. Катанац, марке Јал, обавијен у крокодилску кожу. Доста је пожелети некоме зла, закључавајући катанац, пада онај истога часа мора да умре.

Црњански, Милош - Сеобе 2

И једна, и друга девојка, добила је, да се венча, дозволу. Како их је воља, јал католички, јал православно. Калцани су их исповедали и мазали светим миром, по челу.

И једна, и друга девојка, добила је, да се венча, дозволу. Како их је воља, јал католички, јал православно. Калцани су их исповедали и мазали светим миром, по челу. А фратри су им послали по један розарио.

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

глави му мисли се премећу: Кад год јунак у гору замакô, Он проклиње своју лошу срећу, Увек штогод улови дојако, Јал' медведа, јали барем вука, Али сада... то је грдна мука!...

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

Није друге него тући се овдје, па јал надбити ове наше, јал опет некако ...Можда се Нијемац поново приповрати, а можда ...

Није друге него тући се овдје, па јал надбити ове наше, јал опет некако ...Можда се Нијемац поново приповрати, а можда ...

Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ

198. Душо Маро, да се не варамо, Ђе речемо, да се састанемо, Јал’ у моме, јал’ у твоме двору, Јал’ у башчи под жутом наранчом, Ћено цвати чемин и ружица, Чемин с ружом лијепо

198. Душо Маро, да се не варамо, Ђе речемо, да се састанемо, Јал’ у моме, јал’ у твоме двору, Јал’ у башчи под жутом наранчом, Ћено цвати чемин и ружица, Чемин с ружом лијепо мирише, Тешко

198. Душо Маро, да се не варамо, Ђе речемо, да се састанемо, Јал’ у моме, јал’ у твоме двору, Јал’ у башчи под жутом наранчом, Ћено цвати чемин и ружица, Чемин с ружом лијепо мирише, Тешко оном, ко за ким уздише!

Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ

Ено под качаром полегале свиње, свако сито, обло, дебело, па само чека убој, јал' трговца. Око врљика, под брестовима, полегале овце, опружиле вратове и притисле их уза земљу, па само брекћу од

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

И нико ни да пише, да протестује!! — Шта велиш? — Велим — рече му Срета зловољно — има ли овде кафане, мејане, јал’ тако штогод? — Има, како да нема! — Па где је мејана? — Ено, там’.

— Куку мене, што не беше вођен председник јал’ срески писар, па да ја свршим с њим, а ви да сехирите само! — упаде Крсман и опет.

’артију, а један исукао го тесак виш’ његове главе, па му ђидо подвикну: »Ајде, вели, драговићу мој, испружи се ти ту. Јал’ пиши ту одмах: да нећеш да си нам више цар, јел’ ће ти сада глава с рамена! Нема меда, дете!

— запита га љутито Срета. — Ама ја ’нако знаш, идућ’ путем премишљам у себи: да л’ ће му ту требати што да се плати, јал’ да онако на државски рачун прикачимо? — вели Вујица. — Ама па јакако, ја шта ћемо него да платимо!?

Ви се забијете у кованлук, јал’ у свилене бубе, као да смо све већ посвршавали! Политичке слободе дај и изволуј ти народу, а слободан народ ће оно

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

) Стави коцку шећера, ил прегршт мрва на пањ: За пола сата, све ће нестати без трага! Природа, то су вам кал и јал, бува и уш, Блатиште које још нико није превесло!

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Сан о пет одијела, и јал на оне који то имају, покретао је све, ама све у њему. Био је спреман да ради тога изазове свјетско крвопролиће.

Петровић, Растко - АФРИКА

Жув ми на повратку показује један смешан фетиш. Катанац, марке Јал, обавијен у крокодилску кожу. Доста је пожелети некоме зла, закључавајући катанац, пада онај истога часа мора да умре.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Прала ми жена моју рђу, па нећу да ме мртвога ружно спомиње. Дужан сам јој тако јал' ће бити 18 гроша, јал' рубљу. Она то зна; неће она рећи више но што је.

Прала ми жена моју рђу, па нећу да ме мртвога ружно спомиње. Дужан сам јој тако јал' ће бити 18 гроша, јал' рубљу. Она то зна; неће она рећи више но што је.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Хој девојко, зумбул плави Јал' ме љуби, јал' се мани, Љубезна. За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна.

Хој девојко, зумбул плави Јал' ме љуби, јал' се мани, Љубезна. За тобом се ја помамих! Твоји двори украј пута, Куд пролазим по сто пута, Љубезна.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

дрвета или пупа, зачеће (ЖСС, 188). О постанку л. прича наш народ како је беспослена баба молила Бога да јој да »јал̓ ушицу, јал̓ бушицу, ја орашчић, ја лешничић«, да би се забавила.

О постанку л. прича наш народ како је беспослена баба молила Бога да јој да »јал̓ ушицу, јал̓ бушицу, ја орашчић, ја лешничић«, да би се забавила.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Неће ваљати тај комшилук, видећеш... Али пронаћи ћу га ја ко је и шта је, јал је киша јал је лед; сутра идем да перем степеништа у магистрату...

Неће ваљати тај комшилук, видећеш... Али пронаћи ћу га ја ко је и шта је, јал је киша јал је лед; сутра идем да перем степеништа у магистрату...

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА

(Пропаст царства српскога) Мили боже, чуда големога! Јали грми, јал' се земља тресе? Ја се бије море о мраморје? Ја се бију на Попина виле?

О ти бане, очи обадвије, с којим мајка иде по свијету, по свијету и по жарку сунцу! Кад забраниш у пољу ливаду, јал' је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал'

је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал' је води, јали је не проси. Наравно, и оваква наша поређења веома се разликују од Хомерових.

б'јела св'јета, те ти тражи два слична имена, тражи, сине, Стоју и Стојана, а обоје брата и сестрицу; јали отми, јал' за благо купи, доведи их Скадру на Бојану, да зиђемо кули у темеља, не би л' нам се темељ обдржао, и не би ли

ти кажеш на коме је царство; ти си св'јетла цара причестио, причестио и исповједио, у тебе су књиге староставне; јал' ћеш сада изгубити главу!

брате, три бијела дана; ако будем, брате, још три дана, никада ме више виђет нећеш: избављај ме, побратиме Марко, јал' за благо, јали на јунаштво!

Ту ли си ми, болан, допануо! Ал', тако ми моје вјере тврде, хоће тебе побро избавити јал' за благо, јали на јунаштво!

Оно није Страхинићу бане, већ је оно царев делибаша; к мене га је царе оправио, јал' је царе, јал' Мемед везире, да ме царе зове на Предају, да ја војску цару не растурам: препали се цареви везири да им

Оно није Страхинићу бане, већ је оно царев делибаша; к мене га је царе оправио, јал' је царе, јал' Мемед везире, да ме царе зове на Предају, да ја војску цару не растурам: препали се цареви везири да им почем сабљу

Виђе бане, па се разрадова, љуто сави и отуд и отуд, еда би му главу осјекао, јал' Турчину руке обранио. Удари се јунак на јунака.

нисам, да по тебе љуба моја шеће; ал' тако ме не родила мајка, већ кобила која бедевију, запросићу у цара ђевојку: јал' ће ми је царе поклонити, јали ће ми на мејдан изићи!

Књига Иву на кољено паде, ал’ му књига доста грдно каже: „Пријатељу, Црнојевић-Иво, кад забраниш у пољу ливаду, јал’ је коси, ја другоме даји, да не бију слане ни шњегови по ливади цвијет расцавтио; кад запросиш лијепу ђевојку, јал’

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности