Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Куд ћу и шта ћу? Не знаш шта ћеш пре: јали вратити стоку, јали притврдити ограду, јали оплести, јала окопати... Овамо, опет, седиш у кошари. Удари зло време, немаш се где склонити. Кућу да градиш, немаш откуд, а мораш.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
све размахују стране — То опази Арслан Сулејмане, Гледну Руста, десно крило своје, Русто гледну на спахије своје: „Јала за мном!“ то само изусти, Па коњица у коб Гојку пусти.
“ Глени Турке — већ су близу горе, Већ веселе започеше зборе: „Јала, кардаш!“ — тако један кликну, Ал' из горе танка пушка цикну, Турчин паде — и што ћу ти више, Већ из горе пушке
Ти показа на коси хајдуке, И међ њима Милуна и Фату — Згледаше их Турци свиколици, Згледаше их пусти, јалакнуше: „Јала браћо, држите хајдуке!“ Те претиле коње ободоше.
Та дваест нас има на једнога — Јала за мном који жена није.“ Тако викну стари Мехмед-беже, Па од гњева чисто се подмлади, Трже сабљу, наже низ стијене,
Вије, вије, пушком бије, Еј злотворе, како ти је? Јала, брате, удри, туци! Познају се горски вуци. Урош гађа, пуни, пуца, Ал' му празно срце куца.
Шкрипи зуби Ћоровићу Муја, Цичи, брате, кано љута гуја: „Јала, Турци, срамота вас било, Та де ли је, де соколу крило? Нас је двеста, а њи десетина, Де сад 'вако држ'те Каурина.
Серашћере био је од заде Своје војске сагледао јаде, Потерао своје соколове, Јањичаре, цареве синове: „Јала, децо, турске перјанице! Не плаши се соко ластавице; Дела данас Ала га убио, Ко каурске главе не срубио!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Одмах набије шешир на очи, па јала на врата механска! Они вичу за њим, зову га натраг, веле да је све то само шала, и да је луд кад не зна за шалу, — али
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Најприје бацише бабу у јаму — јала, душо, држи се зубима за вјетар! — па за њом закотураше стијену. Лети баба, лети стијена, док одједном доље у бездан
— старац ишарет — знак, миг јабанџија — странац јабуку дати — дати поклон јаглук — марамица рубац јазук — штета јала (јалах) — о боже!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
и секу што уфате, а други се нанизали око села као чавке, па кој навре да бега из село, они га, ете, фану (ухвате) и јала глава дол. Да беше ден, тесмо да се бранимо, ама ноћ, па свет СИ спи.
У мој се дом набуташе (нагураше) петшест, ни саг не знам како. Баба ми стаде да запева и јала (полети) да закута (завије, заклони) два ми унучета, а они силдисаше проклетници и исекоше ми и бабу и унучета.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
и с њим Дервиш-ага, од појаса сабље повадише, из далека Турке повратише, и на силу Турке наћераше: „Јала, кардаш, јуриш на душмана! У душмана нестало џебане“. Кад ли, болан, Турци јалакнуше, на Србиње јуриш учинише!
од ране коју му је задао „у близини Смедерева, на мосту речице Језаве, његов непријатељ Г зи Мустафа“. јала (јалах) — о боже!
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
дође лепо с кочије и с кардаши, и она ги, рече, причекала у акшамско време; они чукнуше у порту, а она си искочи, та јала у кочије!...
— истерати искати — желети ич — нимало јабанџија — дошљак јаглак — марамица јагурида — незрело јазија — писмо јала — те јашмак — танка копрена јеглен — разговор јума-басма — тканина јутредан — сутрадан кабает — кривац кавур —