Црњански, Милош - Сеобе 2
Ко зна где ће оставити кости, овако, јалов, у свету. Варвара је тог дана била прилегла, уморно. Није се осећала добро.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
Ал и камен му беше ложе меко... Једанпут простре тело своје голо На џбун некакви јалов, трње неко Што га је пекло, ко иглице боло.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Имаш и право. Да сам на твом месту, и ја бих тако радио. Бих, деце ми. Од Ђорђа Катића немаш шта да узмеш. Јалов је као црн јасен. Дукати теби не требају. Тамо, код тебе на небесима, нема дућана. Ја имам пет.
Умрећеш, Ђорђе... Умрећу. Ако. Немаш рашта ни да живиш. А што да умрем, тек ми је четрдесет година? Јалов си. Из тебе ни трава не може да никне. Морам, видим да морам. За ког си бога ринтао целог живота и сад у смоницу?
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За дугих самотничких солилоквија у болници научио сам да је свака журба узалудна и сваки немир јалов; свеједно се дочека све, свеједно се открије смисао или бесмисао свега. Свеједно човјек обиђе читав свој круг.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
6 И знам, и леди ме знање — штуро је ово, стопа у стопу ткање. И јалов пламен, саму кад не спржи срж; — јадован мраз, кад не строши се камен.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, Пом., 31). Иначе се к. у народној поезији спомиње као типичан јалов цвет (БВ, 10, 1895, 269; 11, 1896, 339; 17, 1902, 194). К.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Сажаљење ју је нарочито раздраживало. — Не кукајте! Не олајавајте друге да би мене утешили! Не правите јалов инат! Пустите ме да живим док сам жива!