Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
тако се браћа погодише, и скидоше перје са Максима, златно перје, чекркли-челенку, на Милоша Обренбеговића, те Максима јандал оћушнуше, а Милоша зетом учинише. У то доба мору ударише, у сиње се море навезоше.
Па да видиш, мој брате Мујага! Што је момак јандал од сватова на дорату коњу од мејдана, гарила га мрка наусница, све му доро зечки поиграва, а јунака пјеном пребацује.
Што је јунак јандал од сватова, гарила га мрка наусница, на дорату коњу од мејдана, па му дорат зечки поиграва, господара пјеном
јала (јалах) — о боже! јалакнути — викнути: ја алах; навалити јали — или јалија — обала јандал — на страну, на страни јаничар — војник нове војске (основао је Орхан, отац Мурата И, 1326, а уништио је Махмуд ИИ