Употреба речи јане у књижевним делима


Јакшић, Ђура - ПРОЗА

— Ту има трага, — мрмљаше кмет Радован... — А и моја Стојна била је одјутрос код баба-Јане врачаре; гледала је у пасуљ, па вели: „Млад, висок момак, ту је из села“... Нико други, него он... — Ко, Никола, ко?

Стојна, како је осетила ватру, како је била сутрадан код баба-Јане врачаре. Сад се диже млади Гружанин. — Господо судије! Питајте ову жену: откуда јој ове златне минђуше и белензуке?

Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

У повећим пресудама могу позвати и војене старешине; у недоуменију да јане синоду од нахија које су ближе синоду, а синод јавиће Карађорђу; а које су нахије ближе Тополе, оне нахије и мађистрат

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

И данас, кад сам принуђен да се, на овом месту приче, дотакнем тога непријатног момента, јане могу да знам, управо, каквим тајанственим начином ствар узе тај обрт или, да се послужим војничким изразом на који сам

Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ

Знаш ли, драги, онај данак, Што је дивно мирисао?“ Не знам, драга, онај санак, Сећати се немам кад, Не знам, јане, онај данак, Само љубит’ знам ја сад.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

О томе говори и једна старинска песма (Вук, Пјесме, 1, 421): »Кад бјеше гором зеленом, Пушта се грана од јеле Да дигне Јане копрене.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Скоро цео разред, сем Јане, лепо је цртао, јер је учитељ просто чуда изводио с неколико линија. „Зец!” — вриште деца.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности