Употреба речи јанићије у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

Сјеђаху: владика Петар, ђакон Иво, архимандрит Јанићије и калуђер Јосиф. До овога, на струци простртој на поду, сјеђаше подвитијех ногу млад гуслар, с двије мале пушке и

— па се бојим да неће моћи доћи ни десет главара, а ако икад, оно данас требало би да их буде овдје најмање двадесет! Јанићије прихвати: — Доћи ће, господару, сви који су обећали, јер је већ од јуче ведрина!

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Атанацковић, Алексије Радичевић — Бранко Радичевић, Ђорђе Поповић — Ђуро Даничић, Коста Новаковић — Стојан Новаковић, Јанићије Кујунџић — Милан Кујунџић, Јован Грчки — Јован Грчић.

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

Ако ти само будеш добар, у свем [Х]опову нећеш наћи бољег од мене. А ти, оче Јанићије, и тако си параклисара, а без ђака си, узми тога другога. Он је појачи, баш како ваља за параклисару.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Па влажан чамац!... Мрка ноћ!... Хладан ветар!... Па онда још: „Веслај, Порфирије!...“ „На крму, чича-Јанићије!...“ Да, да!... ЈАЊА: Хајд’, хајд’, хајд’!... Сад, Раде, сад!... (Јања и Порфирије одлазе.

Ала, чича-Јанићије, неће ли те ђаво натентати да ми још једанпут заповедиш: „Дела, момче, да утопимо чамац!“ А тако се не звао именом

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности