Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Ако томе писму не верујете, питајте базрђанбашу Петра Ичкоглију или Јанка Зазића из Скеле или Еладију из Забрежја, они ће вам из уста све казати.
Карађорђе узе Јакова, Јанка Катића, кнеза Симу, нашег новог кнеза Пеју, зета Живка Дабића, Милана, од шабачке нахије Спужа Остоју и Ћурчију с
Ја кад дођем на Врачар, искам новаца од Јанка; вели: „Немам, ишти од Црнога Ђорђа”, а он каже: „Док дође Јаков и Сима”. — Сви веле: „Иди, шта чекаш?
Господар Ђорђе каже: „Којекуда, ја сам при путу (чини ми се кући је полазио), но ето јакова и Симе и Јанка; нека вам даду две три хиљаде гроша, пак идите”. Видимо да је мало, али — шта ћемо? — и то кабулимо.
Ја се возим, а Турци једнако окружили око кочија. Дођемо у Црну Бару. Опазимо нашега кнеза Кедића, и Цинцара Јанка, попа Николу Смиљанића и више капетана и коњика. Међу њима стоје она четири бега.
а Посавина како види, онда и они утекоше; но одоше Јаков и кнез Сима и наново у селу Дрену купе, и чекају Катића Јанка, и ко је годе побегао опет сви у војску долазе. — „То није истина”, рече, „код Јакова нема никога!
рече: „Предаћу се”, и чујући име Катић, а знао је како Јанко храбро Турке сече, потегне из своје мале пушчице, те Јанка на месту убије. Сад наш комшија и парох, поп Панта, скочи с коња и старца свеже.
и старац мало је више ваљао него његова пушчица, али проклети уби опакога мудрога и преко мере храброга јунака, Катића Јанка. Овога Турчина старца, како је дошао у логор Марко, брат Јанков, за свога брата посеко је.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
НАРОД ПОЗЛАТИТИ 38 НА БУНАРУ 49 ШКОЛСКА ИКОНА 65 ШВАБИЦА 100 РЕЧНИК 142 ПРИПОВЕТКЕ ВЕТАР Био је ред на њега, на Јанка.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Секула му се каже: он је био познат јунак, нећак Сибињанин Јанка, присног пријатеља овог непознатог јунака. Тада се и он сам представља.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Јадна његова мајка, ако је жива! — Ја мним — прихвати Јоке — да ће владика помирити Јанка с ћесарем. — Мниш!? — узвикну Милица, те се оне двије зачудише. — Шта би било то чудно? — запита је мати.
Замијенише их кнез и снаха му, удовица Јоке. Мргуд, раздраган; куцну Јанка по рамену: — Виђе ли ти, млади господине, како старац скаче и урличе, а?... А шта би рекао, колико ми је година?
По души, има се чим хвалити, а и он је добар. Збиља је Мргуд нестрпљиво упредао бркове гледајући Јанка. Овоме од тијех повјеренијех ствари као да једна бјеше најпреча, те запита Крцуна: — Тај Саво, то је брат владичин?
Е, братиковићу си ми мој красни, ђе оно остадох, докле оно дођосмо? — Оженио си се! — дода Крцун, који га, осим Јанка, једини још слушаше. — Да!
И те појединости занимаху Јанка, те овда онда стаде постављати питања, па мало-помало загрија се преобрази се скроз, од момка смјерна, намјерника
Други додаде: — Занаго, не би тако сатро Црногорце, да их је толико! Стари Мргуд рече: — Глај ти опет овога Јанка, овога ђавола ђетињег, откуд он то зна, као да је очима гледао!? — Има то у књигама, ђедо! — рекоше му.
Ето ти колико нам поможе наше јунаштво! Настаде мучно ћутање. Најзад Рако Мргудов запита Јанка: — Гдје су то Руси били потучени? — Код Фридланда, Руси и Пруси заједно, четрнаестог јунија по новом 1807-ме!
И од куће и јунак! — викну Мргуд. Милица бјеше пришла к њима, да их послужи вином, па, не хтјевши прекидати Јанка, остаде цијело вријеме иза Крцуна, наслонивши руку на његово раме. Кад Јанко заврши, она пружи чашу Мргуду.
Збиља, ти си ускок по други пут!? Домаћи дочекаше Јанка с узвицима, и сви се мирбожаше с њим. Кнез му даде нафору, па је подијели и осталијема.
Крцун дочека Јанка с пуцњавом и још поигра сâм по кући. Мати му, Стане, бјеше још млада, прикладна и весела жена. Она од прве рече Јанку:
Како се браћа могу братимити?“ Стане имађаше још два синчића, Ђузу и Рама, два красна дјечка, који одмах прионуше уз Јанка и који први у браству видјеше шта је у оној златној кутији, што вишаше уз Јанков часовник. „Иконица!
И старац Мргуд и бабе смијаху се као и омладина. То безазлено, здраво весеље обузе и Јанка. Бог зна кад, чак ваљда у дјетињству, смијао се тако и толико.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Дух Ајдук Вељка, Милоша Поцерца и Цинцар Јанка нек обузме прси достојни потомака па ће се слава српска опет обновити. СВИ: Живили! ЛЕПРШИЋ: Но, шта ја видим?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
до 1901. Звезда Јанка Веселиновића јавила се 1894, затим је излазила од 1898. до 1901. Називајући се скромно »породичним листом«, Звезда је
Роман, код Јакова Игњатовића седамдесетих година, и код Јанка Веселиновића, Симе Матавуља, Стевана Сремца, Светолика Ранковића деведесетих година, показује такође знатан напредак.
— Од Јанка Веселиновића остало је и неколико романа: недовршен политички роман Борци (Београд, 1889), велика »приповетка из сеоско
Хајдук Станко, највећи и најпопуларнији роман Јанка Веселиновића, јесте роман из првог устанка. Историјска верност могла би се оспоравати, али у роману има много дубоког
Сељанке, која је врло добро уметничко дело, и Хајдук-Станка, који вреди као популаран историјски роман, остали романи Јанка Веселиновића стоје испод његових приповедака.
»приповетка из српскога живота« Чича Мита. Дете са села, он је из почетка, под утицајем Јанка Веселиновића, гледао живот са идиличне стране; доцније, нервозан, раздражен, разочаран, почео га је гледати са одвећ
покушао да опева сеоски живот и са неидиличне и непоетичне стране, и у том погледу идући за примером свога учитеља Јанка Веселиновића. То су интересантне слике са данашњег србијанског села.
Као ђак почео је читати српске приповедаче, Шапчанина, Милићевића, нарочито Јанка Веселиновића, на кога се угледао у својим првим приповедачким покушајима.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Из „Хајдук Станка“ покраде Јанка Кȏ куца туђу кост, Андрићу Иви (нека нам живи!) однесе с Дрине мост. Његошу славном из „Горског вијенца“ откиде
Чак и бака мог пајдаша Јанка начини се моћна чаротанка. Причао сам о свом куму Ђури и његовој чаробној свирајци, дунеш у њу, све се преобрази,
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А пред именом отаџбина, сасвим су безначајне личности: Јанка, Марка, Петра, Павла... — застаде, гледајући нас строго.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Она је погодила собу код овог Јанка за четири динара месечно, а ми јој дајемо још по два динара, те свега шест. — Молим вас, прекиде га учитељица, могла
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ Јања била мудрија од Јанка, Поручује кујунџији Јанку: “Ој, Бога ти, кујунџија Јанко, Да ти пошљем малену парицу: Сакуј мени в’јенце и обоце,
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„Стани да још нешто чујеш! Чујте ме браћо!...“ Пушка загрмје под њима у планини. Сви ђипише. Дигоше Јанка те и он онако сањив, пушком у руци зађе за њеко стабло. Натегоше орозе. Кораци се чујаху кроза шушањ.
Његуши сад заокупише Јанка и како је и шта је зимус радио и све редом. Он им је повиједао све потанко. Говорио је већ лијепо српски иако је мало
“ викну неки. Јанко се поврну и сагну да прихвати, а у тај мах двије пушке са стране плануше и саставише Јанка са земљом. Бјеху двојица другова Имбровијех, што доскочише гором, испод мергина.
Оста им један коњ здрав на кога посадише два рањеника, а један је могао да иде. Оташева дружина понесе Мишана и Јанка. Овај потоњи бијаше још у животу. Кад се поврнуше по Марка, али он наслонио главу на мртве коње и отворио очи.
Мјесец грану и затече их гдје полажу у гроб Мишана. Кад тужну дужност извршише, забавише се око Јанка који једнако онесвијешћен лежаше. „Бог ће дати, али прилике није да ће ови зоре дочекати!
Јер, сердар Пејо, чим дознаде што се догодило у Дузи, даде пренијети рањенога Јанка из Озринића у своју кућу и дозва надањ чувенога видара из Црмнице, Иличковића.
„Залуду, браћо, тако сам навикао и тако хоћу!“ одговорио је Пејо. „А што ми кажете за Јанка, ето остаће Стана и овај чојак. Она ће га, богами, дворити и пазити боље но ико од нас и боље но сви ми скупа.
Мали Милун ухватио мајку за опрегљачу па се и он пропињаше на своје ножице да види свога драгога Јанка; кад би жене гледале гледа и он видара. Овај би се исправио само да одахне и да очи одмори, па опет прêгледај.
И како су га видали?“ рече Радоје. Сад се заметну живи разговор. Она четворица што носише Јанка, повиједаху све што чуше од другова му, о боју у дуги, и његову јунаштву, о ономе момчету што погибе и ономе другоме
наста мир, као у гробу, те се само чујаше како боник јечи и како мачак весело преде, весео ваљда што је познао и он Јанка, свога старог знанца.
А кад то сврши узе вино, цијев, и „фитиљ“ (тако зову тај дренаж), па се упути к одру. Јанка открише, свукоше му кошуљу, па га обрнуше на бок.
Дај, Стане, соколе послужи!“ Пошто се обредише ракијом, започе сердар из тиха, а све од почетка, како је удесио Јанка и прихватио га и шта је послије с њим било, па заврши: „Ето, браћо, чусте!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Зар нас, исто тако, не застрашавају Богом; то јест не нас, тебе и мене, него оног Милосава са кривим ногама, и Јанка и Марка и Трајка? У име онога који нас позива на мир, они нас воде у ратове.
— Ала! рече потом. Нема шале! Гура ти ово к’о мећава! Не чека ни тебе, ни мене! Не пита ни за Јанка, ни за Марка! ИВАН — ИЛИЈА ИЛИЋ Ми се сретосмо случајно, трговачки путник, чини ми се да се звао Иван или Илија
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Тако стиже у Врбљане, пред кућу чувенога газде Јанка Пајића. Разгледавши кроз плот, виде у дворишту неколико деце у игри и једну жену где мота цеви.
— рече он благо, и да би је бар колико умирио, седе на клупу под шљивом, па настави: — Имам много хитна посла до газда Јанка, па те молим, ако је ту, кажи му да га чекам.
Вујо му донесе двеста дуката од Јанка, а одмах затим изврши смео напад у пожаревачком округу, где му допадоше још триста дуката.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Глигорије Трлајић ЈА САМ ХТЕО ЈУГОВИЋЕ... Ја сам хтео Југовиће, хтео пјети Јанка, Славу српских обновити с' старине јунака, Али струне, кад се машим до моје самвике, Вострепећу о љубови, њежне звекну
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
из дубине своје тамнице тражи сабеседника и посредника, иначе честим у епици, исказано је стварно тамновање Сибињанина Јанка (ердељског војводе Јаноша Хуњадија) у Смедеревској тврђави, где га је српски деспот Ђурађ Бранковић затворио да би му
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Још даље у временској позадини назирем војске Лаудонове, Принца Евгенија, Максимилијана Баварског, Сибињанин Јанка, јаничаре Ћуприлића, Сулејмана, Аваре, Херуле, Источне и Западне Готе, римске легије и дивље хорде.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
и 140 јаја; Миленка Пурића 100 главица купуса, седамнаест венаца црнога лука и десет пари телећих ногу за пиктије; Јанка Поповића 294 пари кобасица, четири шунке, четири шваргле, две сланине и једанаест кила сувих ребара.
– Ма остави ти мене, синовче, на миру – настави да се брани Глишић од Јанка – где бих ја то? Ето вам Драгомира Брзака, зар не видиш да и иначе личи на председника Главне контроле.
– Да чујемо Јанка! – кличе омладина са доњега стола. – Кардо роде, рећи ћу ти по души (Јанко је радо говорио у једнини кад се множини
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
, родитељем Сибињанин-Јанка. Оне Певају и деспота Ђурђа Бранковића (1427—1456), његове односе с Мађарима и његове личне незгоде, све то
Поред хрватских, оне певају, и то симпатично, и мађарске краљеве и јунаке, краља Владислава и Матију, Јанка Хуњадија и Михаила Силађија, вишегодишњег управника Београда и од 1458.
Под раскошним рухом и оружјем, смеђих до рамена брка, „необичан јунак погледати“, син прослављеног Јанка од Котара, он ниче свуда као из земље и шири страх и трепет.
Појазета; друга књига од Будима града, од онога крала будимскога; трећа књига од Сибиња града, од војводе Сибињанин-Јанка.
игру, трка пешачкога; кад потрча Облачићу Раде, он надтрча три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
игру, кола маџараскога; кад заигра Кајица Радоња, он надигра три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
игру, скока јуначкога; а кад скочи Облачићу Раде, он надскочи три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине.
дође Кајици војводи: кад се баци Кајица војвода, он надбаци три стотин' Маџара и шездесет деце Каравлаа, Маџар-Јанка од Ердељ-крајине. Ал' беседи војвода сибињска: „Мили боже, да луда каура! Што би снаге, камену предаде“.
Тадај сам се, дајко, препануо и у страху њему казивао да сам главом Бановић Секула, мио сестрић од Сибиња Јанка. Док завика остарјели ђедо: „А ти ли си, дијете Секула! Умало ти јунак не погину.
св'јетла кола промаљаше, јунак рањен допаде испод турске бритке сабље, невољан добар јунак, под шатора упаде Угрин-Јанка војводе.
Поздрави ми од Котара Јанка: нек ме чека под Кунар-планином, довешћу му мојега Алила у неђељу која прва дође нек сабљама мегдан подијеле“.
опреми нејака Алила, изведе му ђога дебелога, те се Туре на ђогина баци, поносито на биљегу дође, оде чекат од Котара Јанка; с десне њему стране до рамена, до рамена Ковачина Рамо и до Рама Будалина Тале, а с лијеве стране до рамена стоји