Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” говорио је Фочић. Онда мој стриц оде и договори се с ваљевским Турцима, те сви рекну, да је Пеја Јанковић из Забрцице Алексин рођак. То Фочић верује и окнежи Пеју, који је код мога оца био буљубаша, и коме смо ми кумовали.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
СТЕФАНОВИЋ ОРФЕЛИН 50 ЈОЗЕФИНИЗАМ 54 ДОСИТЕЈ ОБРАДОВИЋ 58 ЈОВАН МУШКАТИРОВИЋ 76 АЛЕКСИЈЕ ВЕЗИЛИЋ 78 ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ 79 ГЛИГОРИЈЕ ТРЛАЈИЋ 81 АТАНАСИЈЕ СТОЈКОВИЋ 83 ПАВЛЕ СОЛАРИЋ 85 ВИЋЕНТИЈЕ РАКИЋ 87 ИИ ОД РАЦИОНАЛИЗМА КА
МИЛИЋЕВИЋ 373 ЈЕЛЕНА ДИМИТРИЈЕВИЋ 374 ИСИДОРА СЕКУЛИЋ 375 МИЛИЦА ЈАНКОВИЋ 376 3) ДРАМАТИЧАРИ 377 4) КЊИЖЕВНИ КРИТИЧАРИ 379 БОГДАН ПОПОВИЋ 380 СЛОБОДАН ЈОВАНОВИЋ 382 ПАВЛЕ ПОПОВИЋ 383 БРАНКО
Курцбек је добио продужење своје привилегије још за шест година. Књижевник Емануил Јанковић је био набавио штампарију, донео је у Нови Сад 1790. године, и узалуд тражио штампарско право.
Такође у Лајпцигу, у штампарији Тајбела, штампао је Емануило Јанковић своје књиге: Терговци (1787) и Благодарный сынъ (1789).
Срба има у дипломатској служби, као конзул Павле Ђулинац; у просветној, као главни надзорник основних школа Тодор Јанковић Миријевски; у вишој настави, као професори харковског универзитета Глигорије Трлајић и Атанасије Стојковић.
Јосифа ИИ велича и Емануило Јанковић, посвећујући му свој превод Голдонијевих Терговаца, а исто тако и Атанасије Стојковић.
Поповић. 1847. Јован Суботић га је назвао »отцем србског ученог стихотворства«. ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ Рођен у Новом Саду 1758,38 Емануило Јанковић свршио је гимназију у Угарској, 1786. отишао на науке у Немачку.
ЕМАНУИЛО ЈАНКОВИЋ Рођен у Новом Саду 1758,38 Емануило Јанковић свршио је гимназију у Угарској, 1786. отишао на науке у Немачку.
Јоште млад умро је у 1792. године у Новом Саду.39 Емануило Јанковић радио је на лепој књижевности и науци. Од научног рада или боље рећи од популарисања природних наука, остао је од њега
У рукопису су му остали радови: Морална философія и Начело мудрости, где су изложени основи филозофије и логике. Јанковић је био главни преводилац српски у XВИИИ веку.
Боли избор Јанковић је учинио када је дао »сеоску веселу игру« Благодарни сынъ (Лајпциг, 1789), коју је написао Јохан Јакоб Енгел, један
То је први случај »посрбљавања« у српској књижевности. у погледу језика и правописа Емануило Јанковић је најнапреднији српски писац XВИИИ века. Он се одлучно изјашњавао за народни језик у књижевности: »...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Био је извршио самоубиство. Делегацију је предводио генерал Божа Јанковић, који је онда личио на Куропаткина, а његови официри имали су на капи рајерово бело перо.
Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК
Па онда: таст Павловић, а зет Јанковић, таст владина странка, а зет опозиција. Па иде као намазано; а таст посланик — а зет начелник окружни; а зет посланик
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кикинди: Ђорђије Радак, одвјетник; — у Дубровнику: Лазар Лучић, трговац; — у Ердевику: Аксентије Јанковић, трговац; — у 3агребу: Петар Кораћ, официјал намјесничкога вијећа, и Саво М.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
“ „Фра-Јерица (1631, † 1652, †† 1710). Наодија се у Котарима кадно сердари Јанковић и Накић прогнаше Турке... Млого је поднија у бигству, а још више од злих и коварних људих, који га напаствоваше за
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
КЊИЖЕВНОСТИ Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Светлана Велмар-Јанковић ДОРЋОЛ „Антологија српске књижевности“ је пројекат дигитализације класичних дела српске
Оригинално издање дела налази се на Веб сајту www.аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Светлана Велмар-Јанковић ДОРЋОЛ Садржај ФРАНЦУСКА УЛИЦА 4 УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈЕВРЕМОВА 7 УЛИЦА ГОСПОДАР-ЈОВАНОВА 12 СИМИНА УЛИЦА 16 УЛИЦА
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Председник је уморно диктирао деловођи све једно те исто: Јанко Јанковић, говорио је, ништа не зна по ствари за коју се пита, Марко Марковић ништа не зна да посведочи, тај и тај ништа не зна
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Паун Јанковић, познати првак уставобранитељске странке који је у младости писао и стихове, има у Давидовићеву 3абавнику за год. 1834.
Тако је, брижан, певао Паун Јанковић: знао је које му је Отечество. Већина песника ове Антологије међутим отаџбине, онакве за коју се бринуо у туђини млади
Већина песника ове Антологије међутим отаџбине, онакве за коју се бринуо у туђини млади Паун Јанковић, имали нису. Имали су, па и то не увек, нешто мало оскудног и сумњивог завичаја, при првом буђењу себичних
Бориславу Михајловићу, Густаву Крклецу, Буру Гавели, др Миодрагу Поповићу, Живораду Стојковићу, Светлани Велмар Јанковић и Боривоју Маринковићу; било да су се слагали са мојим гледиштима било да су их оспоравали, они су ми увек помагали да
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
МИЛИСАВ (попео се на сто те оставља фасцикулу на своје место): Да не буде Каја Јанковић? ЖИКА (загледа): Бога ми, тако ће бити... јест, тако је, Каја Јанковић. Јесте!
ЖИКА (загледа): Бога ми, тако ће бити... јест, тако је, Каја Јанковић. Јесте! Али, брате, ово К и не личи на слово него на ђерам, или на весло, или на општински фењер...
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тако је и песма Ропство Јанковић Стојана, подстакнута стварним историјским догађајем, уклопљена у интернационални образац о повратку дуго одсутног мужа
Тако су, на пример, Живојин Павловић (1933), Слободан Селенић (1933), а и Светлана Велмар-Јанковић (1932), склони модернијим поступцима у обликовању савремене тематике, док је, насупрот њима, Младен Марков (1934)
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
издао Емануел Јанковић. Од књижевника у епохи просветитељства издвајају се Захарије Орфелин (1727–1785) и Доситеј Обрадовић (1739–1811).
Доситеј Обрадовић: Басне 1789. Емануило Јанковић: Зао отац и неваљао син или Родитељи, учите вашу децу познавати! Наравоучителна весела игра за децу у четири
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
С тешком сам се муком придигао да прочитам његово име на листи. Писало је: „Милутин Јанковић, резервни артиљеријски потпоручник...“ Занео сам се. Она слова као да су ми заиграла пред очима.
“ Занео сам се. Она слова као да су ми заиграла пред очима. Понављао сам: Милутин Јанковић... Милутин, Милутин „Уча“, мој добри друг још од почетка рата... Нема га више...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
овог рата ОНИ су имали низ сукоба са Турцима: код Книна, Гламоча, Сиња, Ливна, Дувна (где је, 1687, погинуо Стојан Јанковић) и на другим местима. — У XВИИИ веку „јењава и престаје рад котарских ускока“.
Међу највише опеване ускочке јунаке спадају: Иво Сенковић, Сењанин Тадија, Стојан Јанковић — личности које су познате и историји.
Сувишно је истицати како је овакав јунак деловао на борбено расположење народа. Стојан Јанковић је — како се види из историјских докумената — један од двојице или тројице најзнаменитијих вођа котарских ускока.
У првоме (из песме Јанковић Стојан и Смиљанић Илија) дат је у слици пуној полета и жубора Стојан у тренутку кад је видео лепу и бесну Туркињу:
Она браћа што се добро фале, братац брата познат не могаше, камоли ће Турчин каурина! А да видиш Јанковић-Стојана! Он острагу иде за сватов’ма; кад нагази на прву бусију с својим слугом Јероглавац-Марком, који јунак за бога
је Тале јунак на мејдану; с њиме воде Бојичић-Алију од Цетиње, града каменога, с њим поредо Танковић-Османа; дадоше их Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене.
Ал’ ето ти Даничића Ђура, и он води од Авале Порчу свезанијех руку наопако, с њим поредо Топал-Каматара; дадоше их Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене.
“ Петар му се у лугу одзива: „А мој брате, Јанковић-Стојане, нијесу ме савладале виле, већ ето ме теби по авазу“. Ал’ ето ти Петра Мркоњића а са своја до четири брата, до
четири брата Мркоњића, и с њима су сва три Кулишића; они воде Ковачевић-Рама свезанијех руку наопако, дадоше га Јанковић-Стојану, Стојан даде Јероглавац-Марку, Марко веже за јеле зелене.
Састаше се и Срби и Турци, испунише одсјечене главе, изнесоше рањене јунаке. Кад погледа Јанковић Стојане по дружини и тамо и амо, удари се руком по колену: „Јао њему до бога милога!
Што ли те је оправио Јанко?“ Вели њему Јанковић Стојане: „Мене јесте оправио бабо да ти кажем од њега поздравље: да изведеш твојега Алила на биљегу њему, на
свој Босни и Херцеговини, и по Жупи и Котару равну, све јунаке младе нежењене, добре коње прије нејахане; кума куми Јанковић-Стојана, старосвати Пивљанина Баја, а ђевери Мандушића Вука. Кад је Милић свате сакупио, диже свате, оде по ђевојку.