Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Они цy као рањеник на самрти, који те издишући преклиње да га осветиш... Станко запева. Он је певао Јанковића Стојана и Гојеног Алила. Стојан пише књигу Алилу: Ој, Алиле, кладушко копиле!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Имена и дела најистакнутијих и данас су добро позната, нарочито Стојана Јанковића, Илије Смиљанића, Синобада, Накића и других.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је прикупио око себе целу једну школу писаца, Јована Мушкатировића, Емануила Јанковића, Алексија Везилића, Глигорија Трлајића, Атанасија Стојковића, а нарочито Павла Соларића, који су спроводили и даље
У 1831. основала се државна штампарија у Београду, која је једно време била и у Крагујевцу. Штампарија Павла Јанковића у Новом Саду почела је радити 1831, пошто је у Аустрији укинут монопол штампања. 1834.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Ђура, Зриновића, Ивана, Милана, Страхинића, Рељу Крилатога, Црновиће Ива и Уроша, Цмиљанића, војводу Момчила, Јанковића, девет Југовићах, и Новака — поради халака, и остале наше витезове! На небу им душе царовале кâ им име на земљи царује!
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
Ови практиканти још не умеју људски да саслушају. Из овога, брате, излази, да Љубица Пантић доставља Гају Јанковића да је насилно побацио. МИЛИСАВ (попео се на сто те оставља фасцикулу на своје место): Да не буде Каја Јанковић?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
о зависности њиховог положаја од политичких односа великих сила, о комуникацији најпознатијег котарског ускока Стојана Јанковића с патријархом Арсенијем Чарнојевићем.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Тако, на пример: Симу Јанковића коштало је 380 јаја; Перу Вукића два пара гусака, пет пари пилића и 140 јаја; Миленка Пурића 100 главица купуса,
— Јефтино, одиста јефтино. Мог пријатеља, покојног Андрију Јанковића, коштала је смрт пет хиљада динара, а ништа боље није прошао но што ћу ја проћи.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
СМРТ СЕЊАНИНА ИВА 657 64 СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА 661 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА
СЕСТРА ЂУРКОВИЋ-СЕРДАРА 661 66 ЖЕНИДБА МИЛИЋА БАРЈАКТАРА 683 66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА 696 67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА 712 68 ЧОВЈЕК ПАША И МИХАТ ЧОБАНИН 719 69 ВИДЕ ДАНИЧИЋ 723 70 ЉУБА ХАЈДУК-ВУКОСАВА 730 71 УДАЈА СЕСТРЕ
млетачко-турски рат, неки од ових неукротивих бунтовника (међу којима се највише истакао Илија Митровић, брат Стојана Јанковића) обновили су непрекидне борбе с Турцима (1683).
Душанова, Смрт војводе Кајице, Бан Зрињанин и Бегзада дјевојка, Новак и Радивоје продају Грујицу, Женидба Стојана Јанковића, Од Хорвата Мато; описе девојачког одела и лепоте у песмама: Бан Зрињанин н Бегзада дјевојка, Женидба Милића
Маргита дјевојка и Рајко војвода, Иво Сенковић и ага од Рибника, Смрт Сењанина Ива, Женидба Милића барјактара, Ропство Јанковића Стојана, Предраг и Ненад.
66 ЖЕНИДБА СТОЈАНА ЈАНКОВИЋА Још од зоре нема ни помена, удбинска се отворише врата, и изиђе једна чета мала, за тридесет и четири друга, пред
на кули ђевојку, болесна је синоћ омркнула; ал’ не има на кули ђевојке, покупљено из ризнице благо, у тавници нема Јанковића, а не има у подруму коња!
67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА Кадно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић-Илију, заробише Јанковић-Стојана.
67 РОПСТВО ЈАНКОВИЋА СТОЈАНА Кадно Турци Котар поробише, поараше дворе Јанковића, заробише Смиљанић-Илију, заробише Јанковић-Стојана.
, стр. 205), Иву Сенковићу и аги од Рибника у руској песми о Данилу и његову сину Михаилу (ибид., стр. 200), Ропству Јанковића Стојана у руској песми о Добрињи (ибид., стр. 232), Љуби хајдук-Вукосава у руским песмама о Ставру Годиновићу (ибид.
Запањујућа је сличност, на пример, наше песме Женидба Стојана Јанковића (Вук, ИИИ, 21); Красић, 9) са германском песмом О Валтарију (Валтеру) из Х века, на латинском језику.
Али и упркос тој сличности наша песма о женидби Стојана Јанковића — као што је познато — потпуно је прожета народним духом и у свему одговара нашим историјско-друштвеним условима.