Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
на чекрк окреће, те казује који вјетар пуше; а путаљ га главом заклонио, необичан јунак погледати; — оно ти је Стојан Јанковићу, оно ти је стари мејданџија, љута, брате, под каменом гуја; додијô је цару и ћесару, у Латинској краљу латинскоме.
“ Тодор му се у лугу одзива: „Брате драги, сердар-Јанковићу, нијесу ме савладале виле, већ ето ме теби по авазу“. Ал’ ето ти од Задра Тодора, с њиме иде девет Томковића; они воде
“ Ђуро му се у лугу одзива: „А мој брате, сердар-Јанковићу, нијесу ме савладале виле, већ ето ме теби по авазу са мојијех до шест миле браће“.
Под Тадију џиде подметнуше, Тадију су ране освојиле, рањена га носе Јанковићу, а везана Муја одведоше и дијете Гојена Алила.