Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И опет матер девојком?... Беседник Издавна те чекасмо, од много времена јаочући викасмо, укажи нам свој образ и своје слушање издај своме ти гласу, јер но лице ти је хубаво, слатку беседу имаш,
у незгоди и штети им, слабо их ко жали или да им што ко штету накнади: враћају се хучући с праздним рукама дома, јаочући и вајкајући се, а тко и мари?