Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Гргољи вода кроз дивљу папрат . . . Ту ти се рађа весела Јапра. Поток-јаренце скаче и ђипа, на миру није ни једног трена, по њему игра сенка од врба, блиста и трепти одећа-пена.
Брзицом оштром ко муња шиба пастрмка смела, ватрена риба. Подно брегова зараван мала, ту Јапра није поточић више, стрмоглав јури у бадањ уски: ево ти млина старине Трише.
! Кад киша дође следећи пут, опет ће оба под чичин скут.“ . . . . . . . . . . . . . . . . . Шумори Јапра, шибају рибе, сунчани тече дан, под врбом Жућа, на врби Тоша, смишљају ратни план.
Очију сјајних кроз таму мерка, кад ли ће чути лопова Ждерка. ДЕДА ТРИШИН САН Поток се Јапра под селом пени, вирова безброј ствара, увек је нова, несташна, млада и вечно — Јапра стара: хучи под млином дедице
ДЕДА ТРИШИН САН Поток се Јапра под селом пени, вирова безброј ствара, увек је нова, несташна, млада и вечно — Јапра стара: хучи под млином дедице Трише, од сунца плава, мокра од кише.
Сваког је чуда видела Јапра у свом воденом веку, хитајућ дању, журећи ноћу у Сану, моћну реку. Кад би нам тога казала пола, била би пуна
Кишица топла по гају шкропи и тугу зимску сапра, у родном крају и у мом срцу весело блесну Јапра. Шума малена тананих бреза просипа шапат речит, а тамо негде, кроз росну траву, промаче Жућа вечит.