Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Није тако. Не знаш ти, мој драги, шта је коњ, одмах се то види. Самарџија се разњежено загледа уз долину потока Јапре и снизи глас као да је нашао заспала зеца: Иде он у мраку за тобом — куц-куц, чок-чок!
Негдје у близини гребе по крову гола грана, чују се и врапци, а у низији, долином рјечице Јапре, путује разливен уједначен хук најављујући још јачу мећаву. — Чујеш ли, душо?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ваздан су Триша и Винко Лозић водили пијан плес, у старој крчми повише Јапре, названој „Земљотрес“. Кад Винко цврца и Триша пије, пева се, игра, скаче и бије.
Пише ти Шаров, познаник Жућин, са Јапре, хладне воде. Док ово нижем, веруј ми, друже, проливам сузе вруће, хоћу да причам потанко, редом, како нам неста