Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Најзад се очас негде зачу Први славуј и прва жаба. СУНЦЕ На житу пламти јара врела, Јули ће све да затре; Дитирамб сунцу пева пчела — Све речи од саме ватре.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
чују да стижу судије од цара, осете као кад долази лето, кад птице полажу јаја у откосе, и пећи за хлеб загрева јунска јара.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Зевс је код њега, ради слика са смеј, постао Зеј, Солун претвара у Солуна, пупак значи пупљење, јара значи јараница, мраз значи мржња (»Јача љубав него мраз...«), род значи рођење, чин значи начин, гас значи гашење.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
преплану, Клону дрво, клонуше цветићи, Из облака попадаше тићи, А из врела ударила пара, Така, брате, уједанпут јара, Али чуда, ни жеже ни пали!
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Једном руком држаше га за подбрадак, а другом поче марамицом брисати му лице, врат и груди из којих је била силна јара... Брисаше она ону крв, прашину и зној а све му се ближе и ближе примицаше. — Кажи, кажи зашто си такав?
стиска, слатко, страсно кикотање и тихо шапутање — све се то дизаше, брујаше и губљаше у светлом, жарком дану, чија јара трепераше у ваздуху. Кад се све искупише, дођоше њих неколико у собу, код мене, те пробудише матер.
теча, гологлав (једини пут у години), отвара врата, уводи нас у ту велику собу из које запахује светлост, топлота и јара људска. Здраве се. Софра пружена од краја на крај собе.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Радило се целога дана. А сунце припекло, па јара трепери два метра од земље... Заузети послом, људи нису ни имали времена да мисле на рат.
Бескрајна поворка усплахирених и унезверених заробљеника куљала је са свих страна. Са топовских цеви је подрхтавала јара од силне ватре, и војници су морали пазити да их се не дотакну.
— љути се Александар. Изиђосмо на друм пуних стомака. Запахну нас несносна јара, да смо једва дисали. Чекајући да нам дођу коњи, скинули смо капе па се брисали од зноја.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Дигоше бакрач, пламен сукну и јара удари по свој кући... А ми се раширили уз ватру, па само срчемо и галамимо.... Једва се изреди »послужење«.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
на крају моје улице На ограду је ниску села, Од млаког сунца сија јој лице Па је устрептала као стрела, Ко топла јара на крају села, Та трешња зрела, невесела ...
Један мали ветар дуне сунцу у лице И оно се угаси, дрхтаво, као лампа... ШТА СУНЦЕ ПУШИ Кад над земљом затрепери јара, Кад Вардар са свим притокама пресуши, А сунце, далеко од града, остане без цигара, Шта оно тада пуши?
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
Да ли Тодори, прији, која једнако око њега облеће и чија га топлина и јара из њених још здравих крупних прсију чисто у чело удара, или Софки, својој, ако да Бог сутра, снаји, која га једнако
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Силна јара пробуди све званице редом. Најпрви се диже Цуца. „Овоме је догорјело!“ рече Спасоје, смијући се. „Њему је, кан’да,
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Само је јео и вежбао. Тако и лето дође. Титрала је над морем јара као златна маглица, а траве испуштале јаке и омамљиве мирисе.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Дан је био сав од пространих, силовитих светлости, примицала се јара поднева и доносила мирис река, и дахове убледелих прошлости, а свет се окупљао.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Његов пламен, и дим и његова јара принудише непријатеља да се повуче на градске бедеме. Али већ идућег дана, када је на згаришту вароши преостало само
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Људи се прибили уза стене или претрчавају од камена до камена. А сунце осваја и нека трептава јара подрхтава са голих стена. Громке експлозије сваки час потресају клисуру. Војници ћуте, а један поточић жубори.
Прогутао си — дира га Сима. Тада је почео да свира хармоникаш. А сунце осваја. Платани опустили лишће, а лака јара подрхтава над реком. Нека деца окупила се около, поседала на траву и прате сваки наш покрет.
Са лица капље зној од алкохола и сунца, из којег сукља топлота, па јара трепери да нам се чини као да подрхтавају и листови платана...
Трговци су стајали на вратима својих радњи и дозивали муштерије. Из поткивачница је била јара и одлетале варнице. Чуо се удар чекића о наковањ, или лупа дрвених маљева о лимене кутије.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Блештала је светлост и била је јара, И густ задах вина и знојавих уда Био је уз луду игру пјаног цара: Звонио је бакар и музика луда.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Гробом пјан. И ноћ је ово — трном претрнем глога, и дан. И стопа где прионе ми, јара је оздо, запахне врело плуће. О, гробно ли ми смркава костима твојим свануће.
Ћипико, Иво - Пауци
Нема тому дуго што је код њих то у обичају било, и тада често чија појата, кућа или јара, засвијетлила би као свијетњак уочи Ивањдана.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дадара се окрете и први пут, откако је ушао, погледа старца равно у очи. Димитрије Упекле јулске врућине, јара трепери изнад спарушених пашњака, зној ме изједа и сврби као да сам губав. Једва чекам да дође подне.
већ нагиње према западу, чеше се већ о оштре врхове високих топола на овој страни реке, сенке се издужују и скоро ће јара ишчезнути негде у густишима шума.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
нека жива неман полете лево и десно, док из гомиле не сукну пламени млаз цепајући се при врху као да је змијски језик. Јара удари у лице. Војници се размакоше и, по старој навици, склонише неке ствари, као да оне неће горети.
Досад је већ хиљадама укрцано. Из једног брода покуља црн, густ дим, док из оџака других бродова бије трептава јара. Са огромних дреднота и крстарица зјапе топовске цеви...
Тек изван вароши пошли смо „вољним“ кораком. Ваздух се притајио. Из земље дрхће трептава јара. На људима пуна ратна спрема, и са њих капљу грашке зноја. Многе од њих жуље цокуле, те нарамкују...
Опет је почео логорски живот, али под врелим зрацима сунца. Како се оно појави иза брега, затрепери јара, а облаци прашине иза тешких аутомобила разастиру се на све стране.
А трептава јара подрхтава са земље... Онда се нагло дижу планине и висином својом заклањају небо. Преплићу се, укрштају, надвишавају,
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Тако и до Сунчевог Брега стиже. Како је само трептао сав од живог жара саздан! Каква је јара из њега ударала! Је ли чудо што људска нога на њега никада није крочила?
Склони се Варалица иза стене да увреба прву стражу. Пекло је сунце, жарило, над песком је као жута ватрица јара титрала, песак у варнице претварала. Али не затвори Варалица око, нити се маче да хлад нађе.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И скоро кад жита зашумеше јара, Кад под стрехом ласта кликну песму њену, Једно јутро с учом опрости се стара, Низ прагове сиђе и путањом крену.
Све цвјета, дише. Вијенце бехара Повија вјетар и пахуље носи, И свуда трепти прва, млада јара. Блистају стране у сунцу и роси, Избија лоза, соче здрави трси, И лептир кружи по пољу и коси.