Употреба речи јарам у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

како за кнеза Алексу, тако и за све кнезове наше и браћу, које су Турци исекли и погубили, и да скинемо у име Бога јарам који Србин од Косова вуче до данас.

Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО

Пустио си да потпаднемо под јарам... допусти и да скинемо својим нејаким рукама!... Све у соби кршћаше се светим знамењем...

— Кад пристајете, а ви чујте!... Од данас нема харамбаше ни хајдука, од данас смо побуњено робље што јарам скида! Нека прска ћелаво теме!... Треба му семе затрти онако исто као што он наше хтеде!... — Треба, треба!...

Црњански, Милош - Сеобе 2

А тај јарам био је тежи, него онај, који је развојаченој милицији сербској, министар Коловрат, у Вијени (– за Србе је тај министар

Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ

У Хомољу пупчану врпцу секу преко „дренове палице па самом јарму, да би дете било здраво као дрен и издржљиво као јарам“.

Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје

То се, гласно, није чуло откад су Ћопићи на огњишту ватру пропирили. Пјевање је момачки посао, а ожењен човјек — јарам на врат па тегли и ћути.

Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ

Ево време златно и весело, Кад нам није забрањено јело! Евангелска царствује свобода, Збацивши јарам с чловеческог рода. Давид пророк у тимпане свира Нек поп више у триод не дира.

Црњански, Милош - Лирика Итаке

РОБОВИМА Не убијајте псето ни вука. Нећете скинути јарам с врата – нема слободе, док вам рука милује децу, и сестру, и брата.

Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ

где већ пљушти киша оштрих зрна, Где потмуло грми страшна канонада, И застава смрти лепрша се црна; Где злокобни јарам још робове тишти, А земља од кише и од крви пишти. Преци ће се наши из гробова дићи За последњу борбу!

чине Још једини пријатељи верни; И слободе, Кад нас мисли воде, Кроз зачаран простор неизмерни; И кад стега, Јарам што нам оте Белу радост у дане срамоте Падне једном с наше душе јадне. И сна, и сна, душо, изнад свега!

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

На страну реве као козји рог. Обилази као мачак око вруће каше. Огуглао као во на јарам. Окупили као ’рти зеца. Пало му на памет као псу рамати. Подмеће као кукавица јаје.

путник дође у једно село у коме је господар имао велики прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао на њему.

— Жуте чизме у чизмеџи-баше. — Јаворов јарам, јаворова ралица-рало дрво јаворово. — Ја пасах покрај злокотлокрпове куће, ђе злокотлокрп котле крпи, а

Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА

једно и исто, дишући законом љубави духовне, исто мислећи и као једнодушна браћа, ваистину, која су се сакупила, исти јарам Господњи вукући, свесрдно и један другом у миру и у потребној послушности и поштовању покоравајући се, да и међу вама

Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА

— задовољити удручавати — тиштати, притискати удручен — притиснут, пригњечен, потлачен удрученије — притисак, јарам уже — већ ујазвити — ранити уједињен — усамљен уједињеније — осама, самоћа укрепљавати — окрепљивати улезити —

Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА

Повратим се и отворим очи, хранитељу бесмртноме речем: „Дух ниједан општег створитеља без силе се не би согласио јарам носит смртнога окова; ко би игда с добре воље хтио безумнога пожељет метежа, ђе зло гнусно свагда торжествује, ђе

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

— Газда-Ико, — вели, а испружио врат и главу напред као да се у јарам потура, и држи онај галантирани бријач у крвавој руци. — Ене, шта то, море, уради? — чуди му се Икета.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

путник дође у једно село у коме је господар имао велики прекрасан двор, па код двора једнога свог роба ухватио у јарам те орао на њему.

Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА

Врли кавкаски горштаци, после дуге и јуначке борбе, подлегли су. Што није хтело да савије свој врат под руски јарам — то је напустило своја попаљена огњишта и иселило се из своје постојбине.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

Над самим собом најтежа победа! Не дај да расту заједно с’ силама Ти тајни врази твоји. Вољу Најпре под јарам подвергни ума. Ненаучена служити, владаће Немудро с тобом.

Драга, о жалосна браћо! Ја већ трпити нећу. Врату ми с’ неће у гвоздени јарам свирепа врага. Ако је драго вам, чујте ми светлу и велику тајну, Која дубоко у прсима мојима скрива се давно:

Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА

или калајно дугме индат — помоћ инсан — човек, чељаде јазија — „писмо, оно што је написано на нечем“ јармац — мали јарам; јарам — „дрвена направа у коју се прежу волови кад што вуку“ јаспра — ситан новац; новац јопе — опет кабаст ―

дугме индат — помоћ инсан — човек, чељаде јазија — „писмо, оно што је написано на нечем“ јармац — мали јарам; јарам — „дрвена направа у коју се прежу волови кад што вуку“ јаспра — ситан новац; новац јопе — опет кабаст ― крупан

Бојић, Милутин - ПЕСМЕ

Јер не плашим се лешева што веле: И ми смо хтели то, што ти би хтео, Но залуд божју искру људи желе: Пашћеш под јарам као и свет цео; Дуге су борбе тај закон завеле, А трнов венац сам је Господ сплео.

Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ

И милиони долазе смерно Јевропи гордој на холи суд: „Не може више, раја не може Сносити јарам, мучити труд! Тиран нас гази, срамоти жене, Усева наших отима плод.

Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ

Да преспава се, да претегли у Бога дан. Жеђа јер ноћнику испити себи лик. Насушје данику у јарам врат. Дотетурава ноћна нога стан. Кротина стари жуљ терету се потура. Силази низ прозоре дан.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

) коњ који је ритуално пројахан (БВ, 11, 1896, 78, Сврљиг); приликом првог орања волови (СЕЗ, 17, 14), и јарам (СЕЗ, 19, 358); при свршетку жетве »Божја брада« (СЕЗ, 17, 17); при свршетку вршаја стожер (іб., 18).

против урока (ібідем; Беговић, 163); такође га мећу овну звонару поред звона, кравама и воловима у роге, воловима у јарам (ібідем и ЗНЖОЈС, 11, 271; 23, 316; СЕЗ, 48, 311), добрим коњима у гриву (СЕЗ, 48, 311).

домаћин посипа бадњаке »оном врстом жита за коју жели да најбоље роди у идућој години«, а на једноме уреже »јарам« или »криж«, па га упали на Нову годину и изнесе у њиву (ГЗМ, н. с.

Шантић, Алекса - ПЕСМЕ

1906. МИ ЗНАМО СУДБУ... Ми знамо судбу и све што нас чека, Но страх нам неће заледити груди! Волови јарам трпе, а не људи, — Бог је слободу дао за човјека. Снага је наша планинска ријека, Њу неће нигде уставити нико!

Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ

Која им је тешка мука, ко ли што од њих пита и истеже да им је несносни јарам о светскоме старању? Једна глава, једно грло, суретина одело. Светским поповом такођер.

Које волите; пуну чашу или одерану с леђа фашу! Слезена му гњије, а врло слатко једе и пије. Мој је јарам гладак И товар ми је лагак. На мејданском харцу не може се нико одмарати. Од туђе хвале и њему је дика.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности