Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Мудрости, јачи ће први посустати! Само ниткови знају шта је поезија, Крадљивци ватре, нимало умиљати, Везани за јарбол лађе коју прати Подводна песма јавом опаснија.
ватром очарани алхемијом Прецењујемо песму потцењујемо част Болести певају из ваздуха Преклињем да ме вежу за јарбол Ако си постао песник тако ти и треба Сад поштуј наслеђено блато Буди туђа песма туђа срећа Буди гром зарђао у
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Изгуби говор, и скоро сасвим ослепи. Као што се маленој лађици у бурним валовима само јарбол помало показује, тако је у Јосифу понекад стари разум светлуцао.