Употреба речи јаренце у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

А и да је — он прасаца сад има. Ту баш пре неки дан опрасила му се крмача. — А би ли ваљало једно јаренце? Деца воле јариће... — Та оно воле, него, опет, опет — и то некако није лепо... Али ви̓ш, ви овде немате близу дућана.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Гргољи вода кроз дивљу папрат . . . Ту ти се рађа весела Јапра. Поток-јаренце скаче и ђипа, на миру није ни једног трена, по њему игра сенка од врба, блиста и трепти одећа-пена.

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

Добри мој дека, како ме је само цупкао на кољену и тепао ми: „Јаре моје мало, јаренце!“ — А шта ти је било с дједом? — упита осјећајни Вањка. — Ех, шта!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности