Црњански, Милош - Сеобе 2
Према својој ћерци, међутим, показивао је велику уљудност. При прелазу једног јарка, пуног воде, госпожица Текла била се уплашила, па је скочила оцу у крило.
Била је лепа. Она је, међутим, кад стиже до неког јарка, горе, легла у траву и задихано, тешко, дисала. Ваљда уморна. Била је затворила очи, а руке изнад главе савила.
Са Трифуном су јахала два хусара. Испод старих храстова, изнад јарка, из седла, Павле тад викну, ни сам није знао зашто, име Трифуна.
Прве три препоне, од шибља, у мањежу, чиниле су се Павлу лаке, одстојање, међу њима, добро. Два јарка, са водом, исто тако. Више препоне нису биле више, него Енгелсхофенове, у Темишвару.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Укопани у земљу, они су ноћу лелекали уз гусле, подупрвши леђима земљу ископаног јарка, која им је ронила за врат, а спустивши ноге у бару, међу трском, по којој су скакале жабе Певали су, јер многи
Вук Исакович беше себи подигао колибу од врбовог прућа и трске, крај једног дубоког, тек ископаног јарка, у ком беху, тешком муком, сместили два топа.
Разносили су главице купуса, бундеве, пуне шаке пасуља, од јарка до јарка, све док их француске тобџије не би заокупиле бомбама.
Разносили су главице купуса, бундеве, пуне шаке пасуља, од јарка до јарка, све док их француске тобџије не би заокупиле бомбама.
Нагнавши коња преко јарка, Исакович замаче иза других кућа и кудеље, баш када би га били угледали, тражећи да се пробије кроз пале плотове на
где су се рачвале гране, висили су непомично, заврнутих глава, као да лудо поскочише са дрвећем на леђима, изнад тог јарка, пуног устајале воде, дуж бостана. У празнини иза њих, од стога до стога сламе, летела су јата врабаца.
Кола су његова међутим пробила се дуж једног јарка, у ком беше усахла вода, до неког моста од балвана и грања, међу жбуњем.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
ни пута, Та рана ме освојила љута, Лати с' горе, па држ' кроз грмење, Те прескака кладе и камење; Јоште наго преко јарка нека — Ту је мене иштетио зека; Јесте коњиц јарак претурио, Ал' је предњу ногу саломио.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
55. Сеја брата на сунашце звала: “Ајде, брате, на сунашце јарко, Да се јарка сунца нагрејемо И лепоте красне нагледамо, Како језде кићени сватови! Благо двору, у који ће доћи!
Ал’ говори сеја брату: ладо ле, миле! “Кад ја родим мушко чедо, ој ладо, ој! Чеда ћу се нањијати, ладо ле, миле! Јарка сунца нагријати, ој ладо, ој! За те не ћу ни марити.“ ладо ле, миле“ 231.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Паде, по земљи, витешка војска, Анжујска, бретонска и савојска, Полеже, дуж јарка, ко дуж опкопа; Сад сваки јунак из свог оклопа Вири кроз узан, дугуљаст отвор И мотри, откуд ће наићи злотвор.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Симу и, такође, изрешетаног Нишлију, плач и појање су се стапали са густом топлином преподнева, заударале су воде из јарка код Стамболкапије, нико вије нарицао, чиновницима се, испод цилиндара, цедио зној, јата крупних рода и дивљих патака
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
* Још и сада, у јарка и пуста недјељна поподнева, учини ми се да у њима нешто недостаје, да су однекуд незавршена, недоречена.
одузела вид експлозија некакве праскалице начињене од старе ручне бомбе заостале иза рата што су дјеца ишчепркала из јарка. Коса му је тако силно свијетла, сламаста, сва шуштава од сунца, да је чисто штета што је сâм лишен радости да је види.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Опачило и грдоба За њега се не приања. Тешко ј’ добром међу злима! Осећа се у самоћи — Ал’ да нема јарка сунца До века би било ноћи.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ЛXВИІИ Та желела си сина, Ето га имаш сада. Ево нам сна на јави, Ево нам жива нада. Ево нам јарка сунца, — Сад нигде нема таме; Ево се смеши на те, Ево се смеши на ме.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
И он ће бити мој син А отац његов ја. Разгласиће он свуда по земљи И светлост јарка синуће тад свима И биће он Давида син. ХОР Из срца мога лети песма, За краља мог је дело то.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
прва песма, које се ја не сећам довољно, реконструисана би отприлике гласила: Поранила госпођа Аница У недељу прије јарка сунца, На кући је отворила прозор, На прозор се млада истурила, Главом шета и лево и десно, Очекује Пају
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Насупрот издајнику — то је такође једна од битних особина косовске епопеје — дата је јарка слика хероја родољуба. Црте тога лика налазимо код Југовића, код Бановић Страхиње, код Срђе Злопоглеђе, код Мусића
23 КОСОВКА ДЕВОЈКА Уранила Косовка девојка, уранила рано у неделу, у недељу прије јарка сунца; засукала бијеле рукаве, засукала до бели лаката, на плећима носи леба бела, у рукама два кондира златна: у