Црњански, Милош - Сеобе 2
Није их први пут прелазио. Само, каже, из Токаја у Јарослау, у Пољској, воде неколико путева, а још се није решио којим ће ићи.
Кад одоше, честњејши Исакович није о њима, никад више, ништа, чуо. Ни кад је стигао у Јарослау. Он се био сажалио на те своје сународнике и пратио је ту поворку, дуго, тужно.
Луд се и њему чинио живот људски. Ђурђе и Петар су се били договорили да Ђурђе сачека брата, у вароши Јарослау, на другој страни Карпата, где им је Вишњевски обећао да ће их удобно сместити.
Вишњевски је био снабдео мајора, не само потковицама, и вином, него му је дао и најбољег водича, који ће га до вароши Јарослау пратити. А дао је и нарочитог кочијаша, који ће Анина кола возити.
је за њу припремио дочеке по селима, у брдовитом пределу, куд има да оду, у Дукљи, у Комарнику, и квартир у вароши Јарослау. Њену љубав, међутим, желео би да добије, као анђеоску, да му као сећање остане, занавек, на срцу.
Пре ће је, каже, убити, него да је пусти. Тек доцније, у вароши Јарослау, кад су остале саме једне ноћи, у постељи, Варвара је причала Ани, плачући, и то, како је била близу да попусти.
Петар је, крај свега тога, полазио, пресрећан, из Токаја. Ђурђе му је послао поруку из вароши Јарослау, у Пољској, да је сретно прешао Карпате и да је у брдима јесен, лепа, а пут, као код њиховог Варадина.
У Хорватовом транспорту било је много лопова. Срамоте сербски национ. Чека, каже, Петра, и Павла, у вароши Јарослау. Чека их и Ана.
Хурка је Петру довео, и препоручио, истог водича, који је и Ђурђа водио до Дукље, и чак у варош Јарослау. Кола Петрова била су кочије богатог човека, а обоја су била крцата сандука, џакова, намештаја.
Нису, каже, муж и жена, али, ако он не стигне жив у варош Јарослау, да зна, она неће преживети. Павле није знао, да ли да јој се насмеје, или да је укори.
А на прагу, кад Павла не би било, седео је само стари слуга, који је чекао, да Исаковича одведе, до Јарослау, а који је говорио само хунгарски и ни једну реч другог језика. И њега је Павлу био нашао Хурка.
Пред Павлом је јахао водич, Хуркин, који га је водио до вароши Јарослау, у Пољској. Као што је био и Ђурђа и Петра одвео.