Употреба речи јаросно у књижевним делима


Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ

— Шта, шта???... — убрзао старац и почео, сав накострешен и гужвајући свој гуњ, да се надноси јаросно над њиме. — И још питаш, питаш? Убићу те, бре, убићу, никакав сине! — И диже песницу.

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

СТАНА: Гром вас убио!... (Одлази јаросно.) СПАСЕНИЈА: Ох, мајко, мајко!... Ено је, оде!... С ћерком је, јадна, све изгубила!

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

Шубара паде му с главе, И сад настаде призор погибли и битке праве! Јаросно узвикну ћата и бурно на кмета наже, Ногом му удари трбух, и кмет се од бола саже, И само зајеца тешко, силно се заљуља

Станковић, Борисав - ТАШАНА

А, који? ТАШАНА (прекида га): Дедо! МИРОН (јаросно): Који је? Који је тај што, поред свију нас, оца ти, матере, хаџије, који сваки дан долазе, обилазе те, надгледају те,

Станковић, Борисав - КОШТАНА

МИТКА (не диже се). АРСА (дрма га): Устани! Јеси ли жив? МИТКА За тебе — не! Мртав. АРСА (надноси се јаросно над њим): Мито, Мито! Чуј!... Или ћеш ти, или ја... МИТКА (подиже се, мало уплашено): Шта? АРСА То!

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности