Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— одговори баба, па опет спусти главу. Веома се замислише Зарожани. У Зарожју има, хвала богу, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа где је баш та Крива јаруга и рачвасти брест.
богу, доста јаруга и кривих и правих, а има и доста и рачвастих брестова; али нико се не сећа где је баш та Крива јаруга и рачвасти брест. Најпосле и да нађу јаругу, али — брест? Може бити да му се већ ни корена не зна...
Није то! Пређоше у другу. У њој има брестова, погдекоји и рачваст; али опет јаруга није крива, него пукла права — као под конац одсечена. Није ни то! Пређоше у трећу јаругу.
Пређоше у трећу јаругу. Ту, опет, пуно рачвастих дрва, али ниједно није брест, него букве или друго које дрво. Јаруга је крива да кривља бити не може: али која вајда кад нема бреста. Није ни то! Уђоше у четврту јаругу.
— Може бити — рече неко — видиш где коњ једнако копа ногом и фрче. — Па и ова је јаруга — настави чича — како ми се чини, понајстарија. Ниједна од оних не беше овако дубока и пространа.
Станковић, Борисав - БОЖЈИ ЉУДИ
— Не толико да се здрави, колико да га виде, чују пролазници и ако је испред њега какав камен, јаруга, довикну му, опомену га, те да он то обиђе, не спотакне се, упадне.
Црњански, Милош - Сеобе 1
тако је у то доба, у блатишту Исаковичевог насеља, у једном углу тога краја пуног баруштина и трске, пањева, рупа, и јаруга, стајала та колиба у коју се, као у рај, улазило.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
стрехом ниске, све небо сиње, сви пљускови који се за суше окореле земље сете, сви поводњи у дане југа, наручја свих јаруга, све сузе сиротињске, сав зној са чела себра да сручи се у царске делте.
Милићевић, Вук - Беспуће
и срамоту; њему дође жеља да удари ногом ово пијано створење, изваљено немоћно, са раширеним рукама, пунима блата из јаруга.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
збуним, те промашим стазу, Па ударим кроз камење неко, Бог поможе, већ мисли утеко, Уједанпут зину пакô на ме, Та јаруга, брате, пуна таме, Оцек страшан, ао мога јада, Што ћу тужан, куда ли ћу сада, Да л' јаруга да мене прождере, Да л'
зину пакô на ме, Та јаруга, брате, пуна таме, Оцек страшан, ао мога јада, Што ћу тужан, куда ли ћу сада, Да л' јаруга да мене прождере, Да л' да смлави црни калуђере?
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
И, удруженим снагама људи и животиња, челик се котрљао преко њива, јаруга, урвина, кроз шуму, целе боговетне ноћи, по мртвоме мраку...
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Наједаред се указа грдно велика и дубока каменита јаруга, прави амбис. Обала тако стрма да се није смело ни корачити напред. И одважни застадоше и погледаше вођу.
Краков, Станислав - КРИЛА
Чете су склопљене, команде опет уведене. Изнурени војници полегали су припијени уз падине. Јаруга их није много штитила од граната, које су често фијукале и ломиле дебеле храстове.
— Наређује се покрет батаљона. Већ су заповести одјекивале тупим одјеком у шуми. Ускомеша се цела јаруга. Купиле се ствари и спрема товарила. Још би по који војник застајао и дуго тражио изгубљено шило.
Светлуцали су бајонети и шлемови. — Наши, наши, — закликташе промукли гласови. Све гушћи редови избијају из јаруга и шума. А отуда иза леђа непријатеља — победника све бешње грми.
Свуда се расуо бескрајни сплет гребена, планина, јаруга и шума, све је блистало и свугде су трепериле сјајне пеге у зраку. Са туђег рова је пукла пушка.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Наравно — продужи Влајко. — А ми смо иначе знали правац. Још док смо се кретали чујемо како се јаруга разлама од непријатељских разорних зрна и шрапнела. Стигли смо на зачеље батаљона.
Утонусмо у крваву свакидашњицу. Све је сиво, безоблично, бесконачно, као и они сури облаци, који се дижу из јаруга и прелазе преко планинских врхова. Душа се скупља, а тело грчи.
Ћипико, Иво - Пауци
Никин дио с његовим је у једном комаду срце земље м заједничка им је уређена јаруга, па како да се открњи комад Петру?
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ах, сећаћу се целог века Као пријатног, слатког сна, Преко јаруга и јендека Кад сам за вама трчô ја! Ветар је силно пољуљиво Ваш танки вео, вашу влас, А у зраку је одјекивô Безмерно
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Негде је позади Гривица... Само једна дубока јаруга, па се напоредо пење Пожарска Коса, крива као леђа у једногрбе камиле.
По врховима планинским појавише се наједном ружичасти сунчеви зраци, а из дубоких понора и јаруга избише млазеви магле. Пуче негде пушка... — На живот и на здравље! — рече Лука.
Сатерани овако на гомилу, избезумљена лица, људи су личили на разјарено крдо, а ова јаруга на зверињак. У последњем часу, на бедему, појавише се однекуда наши пешаци и кроз пуцњаву пушака зачу се: „Ура!
Опкољени смо са свих страна. Још нам једино остаје она јаруга. Без размишљања, појурисмо на ту страну. Боље је и таква смрт, него Бугарима у руке.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Кад је стигао на ивицу дубоке уске јаруге, у почетку није ништа нарочито запазио. Јаруга је вијугала, тајанствена, сумрачна, пуна распуцалих кречњачких стијена, испуњена гргољењем црне воде.
Највјероватније ће бити да се крију ту, јер ни ђаво не смије у дубину шуме. Тамо је она дубока јаруга, понор гдје увире поточић, дрекавац, уух!