Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И колико више ови виче и псује, наричући је лукаву вероломницу толико му се она више смије, говорећи: „Мој јарче, да ти имаш толико мозга колико браде, ти не би нипошто сишао у бунар пре него би добро знао како ћеш изићи.
Домаћи јарац узме га терати, претећи му с рогови. „Бре мируј, добап јарче,“ вели му бик — „док само лав прође, нећу ти ја појате изести!” Али ко ће маниту памет дати!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ходи да те загрлим, вукодлаки јарче! Само ми се добро држи за појасом снаши, Намигни приљ-Мати или брату Јаши, Или свирцу Паји, сину Павла Лири, Који на
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Дадара је сељачка пошушњара, смлата, приплодњак. Каква то беше грешка, драги мој излапели јарче! Дадара се родио да буде вођа и он је то и постао чим му се пружила прилика.