Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Ручаше побрзо, пак онда узеше мога брата Николу и нашега слугу Тодора међу се, и одведоше са собом до у село Јасеницу до оне чесме, пак и̓ врате оба натраг.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
— И ти си пошао к њима? — Нас двојица ћемо сад да путујемо... у смедеревску Јасеницу. Па ја да га зовем... — Чекај, молим те ту... Заклони се у хлад под трешњу, па чекај... сад ћу ја.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— запита Ђурица благо, желећи да заглади малопрешњу срџбу. — Калауз из Паланке — одговори Вујо љутито. — Оде низ Јасеницу да лучи свиње. — Све једно. Прошао један, наићи ће други — рече Ђурица, па наслони пушку и седе за трпезу.