Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
По заласку сунчевом доведе се болесник и намести му се постеља, и то тако да му глава дође под јасенак; с друге стране јасенка метне се суд с медом и погачом, чаша вина и чаша воде (»вечера вили«), и упали се воштаница.
Коме јасенак није начет, неће оздравити. Често болеснику вила саопшти лек у сну. Судови и пешкири остају код јасенка; ко би их употребио, распао би се од рана или би ослепео.
Кад се јасенак увече узабере и остави где, нестане му ноћу цвета (Вук, Софрић). Од јасенка прави се мелем за ране (ГЗМ, 20, 1908, 351); њега употребљавају при воденој болести као диуретик (ГЗМ, 1892, 146).