Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
крштења дете, ако је женско, „прво се метне у разбој ’да зна да ткаје’, а кад је мушко дете у ’ар’ га однесу и метну у јасле ’да зна да чува говеда’, па после у колевку“.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
а ти, Васо, теби је добар и неварен кукуруз, ти си пошао да преокренеш свијет, па да свака шуша залегне за препуне јасле. Е, баш за тобом плаче тољага, и то она великачка, коњска, говече једно.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
КУПОВИНА Купујем слона од чоколаде! Ако га неко бесплатно даде. Јасле број осам, Ранковић Раде. НАЂЕНО Лопту од крпе нашȏ сам. Позор! Јуче ми њоме разбише прозор.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Залуду је начина, када није зачина. — Убогу шавцу и игла се криви. — Најгоре су празне јасле. — Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар.
3 Питали су коња: — Каква је најгора слама? — Бобова. — А има ли горе од бобове? — Има: кад су празне јасле. 4 Питали миша: — У којем селу најбоље живи? — У оном ђе нема мачака.
На пољани су тој лутке утврђене, непомичне: овце и чобани — и пред њима анђео; мало даље, као у шталици, — јасле и волови, и Јосиф и Марија с младенцем Исусом“.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
да је лупеж ија с намикар за истим столом, да је укрâ коња брату посли николико дана него шта је довеја сина на наше јасле...
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Али је све остало у њему било кисело, љуто, мокро. Он је преклан. Отац га звао да дође на вечеру, он се забио у јасле и покрио сеном. Звао је и Вукашин. После мајка.
Може се и на ђубришту видети. Ујутру, рано ујутру, узеће виле и набацати ђубре. Сео је на јасле и размишљао како да убије стрину а да се никад не сазна да је он убио. После није разликовао гласове.
Сигуран је: никад никога није толико мрзео као стрину. Кад год је могао, обарао је на јасле, и после оног кад их је отац затекао, њу, псето, премлатио вилама, а он два дана није смео да му изађе на очи, и увек
у стајама се говеда дижу и лупају роговима о празне јасле, коњи ржу и топћу, овце се разблејале, кокошке пре времена слећу са седала, пси завијају и реже.
Цркнуће као пацов овде у сену. Под њим, гладни коњи топћу и туку коленима о празне јасле. У подне Никола разгрну сено и пружи му тањир са сиром и хлебом. — Нећу! — гади му се на све. — У кући нема војника.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
За шкољку, заједно с њом умире небосклон њезине седефне коре. За марвинче, с њим умиру само јасле; јасле и рудо. До Колумба, с човјеком су умирала три континента; послије Колумба четири, а још касније пет.
За шкољку, заједно с њом умире небосклон њезине седефне коре. За марвинче, с њим умиру само јасле; јасле и рудо. До Колумба, с човјеком су умирала три континента; послије Колумба четири, а још касније пет.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
и 3, 75, 222). Господар прети коњу да ће му, ако донесе рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле јаворове, Вук, Пјесме, 1, 23).
Господар прети коњу да ће му, ако донесе рђаву девојку, начинити јасле јадикове (а ако девојка буде добра, начиниће му јасле јаворове, Вук, Пјесме, 1, 23).
У народној поезији ј. се често и радо спомиње. У описима какви су у бајкама од ј. су јасле (Вук, Пјесме, 1, 23), јармови (іб.
При сетви с. се не ставља на земљу, а »да се роди чисто, крупно, треба пре сејања однети у шталу и ставити у јасле да га подуши во« (СЕЗ, 70, 1958, 543, Лесковачка Морава). С.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
напуштено од свих, гоњено одасвуд, преплашено бедно створење које је задњим трзајем удова ускочило овде у њихове јасле и ево га где се тресе од страха или грознице.
Река је хучала, проносила дрвеће, плотове, греде, корита и јасле, али се није излила. Остала је у своме издубљеном кориту које је пробила пролетос, на три стреломета од старог, под
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Докле једним не смркне, другим не може осванути. Ко осле, штоно се зове магаре, панти јасле свога ти господара! Ветар шаком хватати. Од миша вук. Кратак нам је живот и добро са злим проходи једнако.
Извијеш чисто брашно на путу, а трице дома донесеш. Послену волу, да му не буду празне јасле. Еда се збира са трња виново грожђе, или од репуха беру се смокве? Изађе дело на видело.