Дучић, Јован - ПЕСМЕ
сед ко овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... и тако даље, успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
« Јест, то каже драган кроз јасне жице и кроз суво дрво тамбурово. Ех! Шта би казала сада Јула да сме од маме, да се, то јест, не боји да је пробуди.
Црњански, Милош - Сеобе 2
У сећању, сад, те њене речи, ти њени шапати, ти њени јауци, нису више личили на људски глас, ти јауци нису више били јасне речи, него као неки шумови у шуми, и лишћу, које жути, и опада, па шушти под ногама.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
тим природним и историјским предметима има динарски човек поред старих, тајанствених, кадшто мрачних прича, још чешће јасне приче из народне или из обласне прошлости. Оне се дубоко урежу у душу упечатљивијих и даровитијих.
Хрвати су католици, а са династијом имају вековне везе. Такав је случај, истина, и са Словенцима; али Хрвати имају јасне историјске успомене.
Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК
ПАВЛЕ: Не знам на колико, не знам ни куда; у непознатом правцу, на неодређено време. Немам засад јасне намере, али осећам потребу да се уклоним, да се удаљим, да се осамим, да преболим.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Гадећи се оног што јој се беше десило, он би, можда једини, видео на њој јасне трагове њене ванредне лепоте која се напречац губила.
почео да се открива, узврпољивши се, као прасе у џаку, да изненада, из тих густих длака узнесе своје мале, али потпуно јасне и бистро плаве очи.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
далеко изнад немачких, јер су наше песме „испеване чистим племенитим језиком, без празнина у приповедању, разговетне и јасне од почетка до краја“.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Границе између стварног и нестварног ни у једној игри нису јасне, а у дечјој песми, која је вишеструка игра, игра игре, о границама је неумесно говорити.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Данас-сутра час ће ударити, Јарко сунце мени заклонити, Из руку ми јасне гусле тргнут, Моје тело под земљицу вргнут.
СРПСКО МОМЧЕ Ти свиленоруно иди стадо, Као пре те немам више радо, Немам гласе танке вруле јасне, Клепетуше немам радо гласне, Нити врела лако жуборење, Ни цветића миљано цватење, Нити оћу с вуком бити боје —
Радо ја имам овај бели свет, Врело, дољу, планину и цвет, Радо даљне клепетуше јасне, Радо сунце, месец, звезде јасне, Радо имам муњу и громове, Оне страшне муњине синове, Радо буру штоно душу диже
Радо ја имам овај бели свет, Врело, дољу, планину и цвет, Радо даљне клепетуше јасне, Радо сунце, месец, звезде јасне, Радо имам муњу и громове, Оне страшне муњине синове, Радо буру штоно душу диже Створитељу својему ту ближе, Све
Ал' јасне горе код Стојана свеће, Он мисли нешто, тамо-амо шеће, Па онда стаде, и за стола седа, — Ал' ето к њему два момчића
УТОПЉЕНИЦА (1.) И Веће звездице се красне Губе једна иза друге, Па сузице оне јасне Од големе роне туге. На сеју им суза пада, Штоно тамо реци шеће, Што је сад још, па никада Више, јао, видет неће,
Данаске је посиротно, Нема месец да засине, Да путника жеља мине — А звездице оне красне Нису данас кô пре јасне, Нешто су ми потавнеле, Кô да с' у јад неки деле, Славуј поје жалостиво, Да ти пуца срце живо.
Твоја, оче, два камена драга, Твоме срцу слатка успомена, Што ти оста из лепши времена; Они беу до две зраке јасне Од сунашца што су ти остале, Небу твоме до две звезде јасне, Да ти таму у срцу разгале, Оче, оче, до два вита
Што ти оста из лепши времена; Они беу до две зраке јасне Од сунашца што су ти остале, Небу твоме до две звезде јасне, Да ти таму у срцу разгале, Оче, оче, до два вита бора, Кад ти једном буде до умора.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Иако се у њему не славе боговско-људске страсти Христове, иако му не светли сунчев плам, ал' у њем трепте јасне звездице, самртних страсти бесмрт-веснице.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
ИИ Вилењак биљни јасне се са дуда: Четинар ја сам, листопадан, срмен, из липе бројим јасикова чуда по дану тек сам усред ноћи црвен; у
Вилењак биљни јасне се са дуда: Кад сколи срх ме, шуме кад захује, у тихост сточим хлòрофил с олује; и кренув горјем, или било куда,
Вилењак биљни јасне се са дуда. ИИИ Затруби злокоб с руба памтивека. Кад ум се смрачи, једно зрно зоби у тренут може кућу и човèка
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Њиховом животу не прети опасност, па су учмали. А сада, оне боје јесењег шаренила изгледају ми изванредно лепе и јасне, као да их је природа нарочито подешавала оку човечјем. То раније нисам запажао...
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Под гором високом у вечери јасне, шаптаћеш ми речи плахе страсне, и нудити недра најежена бела. Али ће из моја оба ока невесела јурнути да грле погледи
Крај цркве туђе и непознате, запаљене, у дуге, јасне, топле ноћи, кад крекећу жабе барске, грлила је разне жене. А дању је чувала дворе царске и кораком бројала сате.
а тело се испунило неком ломношћу. Зажелео сам да милујем руком пругу видика, бистру и благу. Мисли ми јасне ишчезнуше, у непрекидном смешењу тамном.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
казните сваког оног који би, било ову, или другу реч, било граматички облик речи, својевољно мењао, не пазећи на јасне одредбе законске.“ — Па зар се ово кажњава? — упитам пренеражен од чуда. — Разуме се, јер то је већ крупнија ствар.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нико му није могао докучити суштину саме те идеје, али су њене последице биле врло јасне: од необузданог ветрогоње постао је чиновник — роб...
Беху то јасне, али тужне мисли: »И шта могу ја њој дати?... Она хоће да живи, хоће да нађе одзив у мисли на сваки откуцај свога
А тамо у страни жуте се зрели јечмови, и већ се из по неке њиве чују веселе и јасне жетелачке песме. По лукама праше се кукурузи, севају мотике и бруји песма...
Слуша... слуша живо, са нестрпљењем и све јасније разликује оне ситне и јасне сребрне звуке, што излазе из многих звонаца, па се сви помешају и слију у један чудноват многосложан звук...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Песма је пуна свакојаких алузија, од којих неке ни мени нису јасне. Тако је настајала, тако се, током четири деценије, уобличавала моја дечја поезија.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЉУБАВНЕ ПЕСМЕ КОНДИР Почује драга, речи искрене и јасне Једне болне душе, твојој души присне, Пре но олуј стигне и гром страшни прасне, И немирно срце наједанпут
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
и травка жута Дрхте под ветрићем једне ноћи страсне У којој мртваци леже украј пута, А далеко пламте силне ватре јасне.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Зашто сам дошао? Бранио се од једне сасвим јасне и непријатне мисли, па ипак је без размишљања свратио у двориште кафане „Орач“.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Као да тражи одговор, дечак се загледа у планину испред себе. Јасне, као на дану, сенке дрвећа преплитале су се и претварале у чипке пуне сребрнастог искрења.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Он свакако сада није хтео Вучићу: хтео је да остане између четири зида, загледан у јасне а неприступачне светлости. Није размишљао о томе шта се све догодило од оног времена када је, 1815, тамновао у
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ал' већ нека кад инако није! данас, сутра, час ће ударити, Јарко сунце мени заклонити, Из руку ми јасне гусле тргнут', Моје тело под земљицу вргнут'; Ал' што певах неће пропанути, Након мене хоће останути, Док се поје,
сед к'о овца, мален као јаре... Епитаф: „Ту лежи Паско Заде, мили Кнез... (и тако даље), успомене јасне! Једини од људи с ким су увек били Сви мужеви добри и све жене часне“. Ј.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Тек када га пажљивије посматрам, проналазим у његовом погледу јасне знакове изванредне интелигенције. Родом је, како ми госпођа Лавоазије у поверењу саопштава, из Бона где му је отац
Између тих спратова не беше ни трага каквог постепеног прелаза; међу њима лежале су, скроз наскроз, јасне, непремостиве таванице. Да, то је било стварно стање што га ти испитивачи природе затекоше“.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
пред његовом кућом, размишљајући све једнако о томе како људи, а по некој урођеној несрећној навици, воле да замршују јасне као дан ствари и да од питања савршено простих испредају којекакве проблеме и загонетке којима никаквог животног
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Често сам, у прољеће, у малом но густом, сјеновитом врту изнад куће дуго лежао у њеном крилу. Гледао сам одоздо њене јасне и смирене очи наднесене нада мном.
Али налазим да се непризнавањем те јасне, здраве, демократичне истине чини неправда баш оном обичном, просјечном, свакидашњем човјеку, који твори базу људске
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Слике које сам видео биле су чудесно оштре и јасне и имале чврстину метала или камена, у толикој мери да сам му рекао: “ Погледај мој мотор.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања!
” Скочио сам из кола и потрчао јој у загрљај. Како је дивна снага суза и како јасне постају наше визије када поток суза разбистри наша осећања!
” За нешто мање од пет година дошло је до радикалне промене у гледањима на ствари које су од самог почетка биле јасне познатим научницима као, на пример, Стилвелу, главном инжењеру Најагара Пауер компани, Спрегу, добро познатом пиониру
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Смисао је довољно јасан: чим почнемо да размишљамо о сопственоме свакидашњем, аутоматизованоме и самим тим од јасне свести удаљеноме понашању, ми се толико изненадимо открићем крајње блиских и крајње очигледних ствари да се ланац
Две су појединости свеједно јасне. И њих ћемо се овлаш дотаћи. Најпре је јасно да између књижевности и културе посредује језик.
далеко Угледао бих страшну сунчану куглу да гори58 Мајка човека-вука која и јесте и није вучица, код које налазимо јасне трагове божанског и за коју се везују реке у гори, то је већ довољан скуп наговештаја да нас поведе према митској
смо се приближили другој општој особини недовршене поеме о вуку: представе и значења поцрпени из фолклора и мита губе јасне обрисе и полако се, као дифузни, уводе у све јачу а чисту песничку сублимацију.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
овог поступка говори да је понашање ликова психолошки мотивисано тананијим везама, које нису увек и довољно јасне. За време очевих ретких долазака из Турске Софкина је радозналост особито велика.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Вал захитих, ал’ залуду — Тиху воду донео сам дома У маленом суду. Леандер И Летње ноћи, ноћи јасне, Ноћи жиле, ноћи красне! Данак мори, сунце жеже, А ви, ноћи, тако свеже.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
А твоја милост путеве одводи У ружичњаке јасне, сестро крина, Измењена звездама одсутним у води Над којом лебди њезина дубина.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Местимице облаци дима су тако густи да су јасне сунчане зраке једва пробијале кроз њих. То су дакле Турци попалили сва села у нишком пашалуку, која смо ми били
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Сад сам песма... ко би рекô Да сам уздисај!“ XІІ О, погледај звезде јасне, О, погледај ноћи тије, О, наслони милу главу Ту где срце моје бије.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
као изненадна и немила компонента у сваковрсне недоличне спојеве са озбиљним и кобајаги дубокомисленим, а категорије јасне и одсечно хетерогене слива уједно, брка и разобличује...
Уху моме словеса су оно твојих уста Без шта б' мени земља била сва глуха и пуста; Што су небу јасне зв'језде, њиви златни класи, То бесједе слуху моме љупки твоји гласи.
Њих побожних душа троје, Сада сниже, сада више Јутра песму звоно поје; Горски ветрић час доноси Јасног звона јасне гласе, Час далеко њих односи На сахрану у таласе Сињег мора далекога, Ил’ у дворе вишњег Бога.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
XИX Васкрснуо је један бокор свенут Пун вреле боје младалачки јасне, Охол кô лепе краљице из басне, Расувши мирис уздисања врела.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Има песама које не би биле јасне ако се не би имала на уму необична моћ која се приписује вишњи. Вратич. У Лесковачкој Морави зове се »поврат« и
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Они који су отишли да претраже шуму и да се увере у истинитост или лаж оптужбе, нашли су, наравно, јасне доказе. Други пут се Прохор зарекао да ће три дана и три ноћи клечати голим коленима на каменом поду цркве, пред
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Ту сам некада и ја замишљен слазио често У мајске вечери јасне. Ту беше за мене место Тајних и слатких жеља. Лисје је шумило тада, Док бистра и хладна вода у урну мраморну пада.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Свакоме посматрачу неба упада у очи јато Великога Медведа, јер су његове звезде подједнако јасне и надкриљују својим сјајем ову своју околину.
Планете су, у главном, врло јасне звезде, које сјаје на небу мирном светлошћу, а различите су боје. Неке су од њих, по мишљењу астролога, добре, а неке
Шта се са њима дешава при таквом притиску и таквој температури, о томе немамо јасне претставе, јер то стање лежи изван наших непосредних искустава.
Свака од њих је, надирући из планине у равницу, оставила у својим моренама јасне знакове докле је у свом победоносном напредовању била допрла.
Сунце је таман зашло, а над оним местом где је оно утонуло под хоризонт, трепере на небу две јасне звезде, две вечерњаче.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
Боже сачувај! Објашњава нам физика на исти начин и све друго о чему смо ми дотле имали чисте, јасне и здраве појмове.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У сну гледа царске низаме и хорде, С мјесецем барјаке зелене и горде, И борија турских чује јасне звуке... Сања... Но ђаурска труба писну неђе. Он се прену, трже, густе скупи веђе, И обори главу међу сухе руке.
'' 59 Једна се одрони звезда Са своје висине јасне! Оно је љубави звезда Што тамо пада и гасне. Са јабукова стабла Падају хрпе цвета, Ветри стижу и тим се Играју,
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
РАЗВОЈ И КАРАКТЕР ЕПСКЕ ПОЕЗИЈЕ Клицу епске поезије треба тражити у најдубљој старини, већ у периоду дивљаштва. Јасне њене елементе (причање о разним догађајима итд.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Да куд се подену твоја лепота, покраснија од свих људских синова, камо ли су твоје бистроугледне, јасне очи, којено бездну водену пресушују!
Отпре хубав и леп бијаше, А сад сасма огруби. А где му је лепозгледно лице, Где ли су му јасне очи? Очади и смрче се. Лепе, дуге косе опадоше, Дуга шија цклони се, беседљив језик премукну.
А те што су душевне очи, свест добра, сва кад су оне бистре и јасне и преко света допиру с гледањем. Ништа им згледљива пута не спреча: ни куће, ни какве дебеле зидине, ни шума, ни гора;
Ка с ватром ожећи и прекалити на нове, чврсте и јасне судове. Не спалити, него вас просветљати хоће ка злато у грнилу.