Јакшић, Ђура - ПРОЗА
ситница изнесоше бујни таласи и играху се њима; пандури, који су с оне стране опасности стајали, викаху: — Људи, јастуке износите!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Ничег ни на тезги, ни на ваги! Ни сребра ни злата, ни брашна ни соли, ничег нисмо нашли, а душеке, а јастуке, а перине, а сена, све смо бајонетима изболи!
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
— А богати, брале, шта радиш с тим? — упита господин. — Вртим главчине, јармове, јастуке и још којешта — рече Радан мерећи господина од пете до перчина.
— Ваљда кад хоћете да растресете вуну, онда бушите тим јастуке па повадите? — рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу.
— рече господин мислећи о јастуцима што се под главу међу. — Та није то, него ове јастуке — рече Радан и показа му руком предњи и стражњи јастук у кола. — А је ли то старо, брале? — упита господин.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Као у грозници пробунца: — Сад ме више ништа не питај!... Ваљда сад све знаш!... Па побеже кревету и зарони главу у јастуке. Крунија се забезекнула. Надала се свему пре неголи томе. Али је срце мајчино меко. И кад кара, оно благосиља.
Она зајеца... дође јој да из гласа запева... И да би то угушила, онда стаде све дубље ронити главом у јастуке. — Рано моја!... Благо моје!... Немој плакати!... Ти мислиш да ћу те ја клети?...
Црњански, Милош - Сеобе 2
после, госпожа Евдокија лежала гола, на постељи, у топлој, летњој ноћи, она би се сетила Исаковича и зарила главу у јастуке, на којима није могла да заспи. Она се била дала, једном официру, пре неколико година, али свега једанпут.
Мумлао је целу ноћ и навлачио јастуке на леђа – који су му спадали. Будио се хладан у ноћи. И ту, на том преноћишту, и те ноћи, наставила се игра, коју су
Помагао јој је, онако тешкој, да легне, на татарске јастуке, на којима су спавали, па је чак и помилова, по лицу, као што је децу миловао. Само је страшно ширио црне очи.
Ана, у једном тренутку, помисли да ће, уз миловање, и да је удари. Ђурђе је, међутим, смести, на јастуке, и покри, као да дете покрива.
Кад сви уђоше код Петра, Павле угледа свог братенца, како га није био никад видео. Био је подигнут на јастуке, а блед, а чинио се, у први мах, да спава. Имао је израз самртника. Као да се налази већ на другом свету.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Читав се градић закључа, замандали, затвори, закова, навуче на врата ормане, кревете, столове, столице, пећи, перјане јастуке, старе капе и поломљене чачкалице. Улице опустјеше.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Станари наше зграде били су већ у дворишту и нисам могао да избегнем пролазак поред њих. Жене су истресале јастуке, а чилагери и клинци чварили се на сунцу. Био је то један од оних дана у мају када на плаже ступају први купачи.
Црњански, Милош - Сеобе 1
се коче, она ипак није могла да ногу покрене, а желећи да се дигне и побегне, она осети како се, напротив, све више у јастуке зарива. Учини јој се да се чаршав, на пећи, подиже и да кроз завесу, код постеље, душе хладан дах.
сама кожа и кост, једва је могла да учини она четири корака од постеље до прозора са решеткама, где су је намештали на јастуке. Отуда, она је могла да гледа од јутра до мрака ток реке, цветање острва и промене небеса.
На то се по целој кући разлеже плач и врисак жена. Подигнута на јастуке, мрмљајући избезумљено, она је покушавала да рукама дохвати нешто, док су јој брисали зној и косу са лица и смирила се
Дишући брзо и тешко, подигнута на јастуке, она је појурила још једном, у мислима, по празнини свог женског живота, што је, као и те греде набијене земљом, као и
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
тек сада, зазвучала јасно, па, ако хоћете, и потресно: А кад је умрла госпођа Клара, чудна и стара, врло стара, -јастуке од жуте свиле нико није прао, на доручак нико није звао, а ловити мишеве нико није знао!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Док напољу пурњави мећава, а ја пишем своје задатке, старац ћути устурен на јастуке, па ти се истом изненада огласи окрећући лице прозору: — Баја, чује ли се то рзање? Сад се и ја пренем и ослушкујем.
Симовић, Љубомир - ХАСАНАГИНИЦА
Ако смо гладни не морамо и да се смрзавамо. Лако је аги горе на миндерлуку; гори мангал, иза крстā наслаго јастуке, а пред миндерлуком жубори наргила! И то после обилне вечере! МУСА: Јадно му је његово добро.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Само би јој око засузило кад би ме видела бледа и испијена. Увече, намештајући ме у постељу и подмећући јорган и јастуке да не озебем и питајући ме шта волим да ми се за сутра спреми, одлазила би говорећи: — Спавај, чедо, одмори се.
А мајка му, поред тога, још га је једнако утопљавала, заогртала, оптрчавала око њега. Час би му подметала јастуке, час покривала ноге, или навлачила ону колију којом га је била заогрнула. Тако и сада.
које беше унела, обриса руке и руковавши се са мном поче по соби, око Мите, нешто да ради, растребљује: да исправља јастуке и намешта оне стаклиће, шоље по рафу, прозорима. Сви смо ћутали.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Бог ти помог'о, ти жив и здрав! — Јесте се уморили радећи? — Помало, вала, трчкарамо. Дијете, јесте метули јастуке на клупу? — Јесмо, јесмо најо, одговара најмлађа сна, стојећи уз отворена собна врата, са свећом у руци.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
А кад је понесу у град паланкини, Бледу, кроз редове борова и смреке, Сетно наслоњену на јастуке меке, — Задрхте од чежње редом сви перчини... ПРИЗИВ Помени ме у молитвама твојим Кад сунце пада за далеке горе.
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И тамо, у соби, до прозора, на миндерлуку седе међ црвене и меке јастуке чупавце. Снага јој поче горети, чело, руке све у зноју. Није смела да се макне, а камо ли врата и прозор да затвори.
Никако неће да седне на јастуке, да их не би упрљао, већ тражи столицу а сваки час се окреће оцу и моли: — Ама, Мито, да идем ја, да не досађујем.
Ено газдарице по кујни, спрема. А Томча (син) тек што се није обукао. Марко није хтео, као обично, на савијене јастуке, које му Арса подметну, да седне, извали се и тако лежећи чека да га Арса изује, већ седе на онај сандук и поднимљен
Паре баци у ћоше на миндерлук, међу јастуке. Од њих се чу онај тупи, ситан златни звек. Не могући да дочека, док му Магда пушку донесе, поче да се нагиње на
оно иза ње на доксату, у њене спремљене и распоређене дарове које ће сутра носити младожењи: свилене јоргане, душеке и јастуке. Особито као да су гледали у онај црвен, свилен, свадбен, за двоје широк јорган.
сељаци још никако да се ослободе, никако да се одвоје сасвим од њега и да подаље поседају на изнесене столице и јастуке. Већ се сви збили у гомилу, и сви око њега, Марка, свог „бате“.
недигнуту, у проливено вино, разбацане кости, расуто јело, комађе хлеба, изгужване покровце, разбацане пресавијане јастуке. А тамо до врата, у кујни, Цигани, мртви уморни, једва држе зурле и дремају.
Само треба човек руком да мане, да узме и распореди, па све да буде као што треба. И Софка све то узе. Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни.
соби, одлазећи особито у ону велику, очеву, у коју до сада нису смели да привире, и са насладом отуда собом извлачећи јастуке, поњаве и друго. Она, као да то није ни примећавала.
Станковић, Борисав - ЈОВЧА
Летње јутро. МАРИЈА (на доксату намешта по миндерлуку јастуке, иде полако, у чарапама, ослушкује пред обојим вратима, тихо послује).
ту, код ње, ако јорган од врућине збаци, открије се, да је покријем; да, када почне бунцати, у сну љубити и грлити јастуке, ја јој квасим чело и додајем свеже воде... Као да ја нисам жив, као да нисам мушко.
« (Смеје се раздрагано): Ха, ха, ха. ... (Заваљује се, хоће да привуче иза себе јастуке, да се наслони): Де, шта си се збунио! Намести ми те јастуке.
(Заваљује се, хоће да привуче иза себе јастуке, да се наслони): Де, шта си се збунио! Намести ми те јастуке. МЛАДЕН (пометен, помаже јој, намешта јастуке иза ње, окренувши главу, јер не сме да је гледа: брзо се опет измиче).
Намести ми те јастуке. МЛАДЕН (пометен, помаже јој, намешта јастуке иза ње, окренувши главу, јер не сме да је гледа: брзо се опет измиче). ВАСКА (све раздраженије): Ха, ха!
Попа, Васко - КОРА
свод 7 Над мирним водама Зубате очи лете Око нас модре усне На гранама лепршају Крици ударају о плавет И падају на јастуке Куће нам се крију Иза уских леђа Шаке се хватају За нејаке облаке Вене нам ваљају мутне Постеље и
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Тло под мојим ногама је непрестано подрхтавало. Био сам принуђен да испод своје постеље подмећем гумене јастуке да бих се бар мало одморио.
Ћипико, Иво - Приповетке
Марко у кући постави на сто јело и вино што бјеше дохранио за вечеру; постави уредно јастуке, и, погледавши још једном на сређену постељу, јави јој се с кућнога прага. — Пусти ме!
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
]. И Софка све то узе. Ћилимове и јастуке обоји и њима целу кућу, подове, зидове, ћошкове обложи, испуни. Одмах се због тога изгуби она оштрина углова собних,
да полаже рачун, објашњавајући шта је све урадио (продао, купио, на вересију дао), баба устаје, хода по соби, намешта јастуке, покровце, као да то њу не занима а помно слуша.
просто мислити, него ће у мислима још једном појурити кроз празнину свог живота: „Дишући брзо и тешко, подигнута на јастуке, она је појурила још једном, у мислима, по празнини свог женског живота [. . . ]”.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
И отуда, из собе чуло би се како баца колију у кут међ јастуке, како седа, и одмах његов крупан глас: — Хајде да се руча!
само да не би изгледало да она навлаш тражи од њега да јој он положи рачун, нашла обично да исправља, дотерује по соби јастуке, покровце.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Трећи знак! Завалимо се брзо у јастуке! Тако. Потрес је био неосетан. Ми летимо! Ви сте претрнули, па се онда усплахирили, драга пријатељице, то показује
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Стана уза зид клекла и пушећи надгледа шта ове раде. Једна брише и чисти рафове намештајући посуће, друга јастуке и ћилиме по поду и мин дерлуку. Из дворишта се чује ларма. Сенке људи, слугу, све више промичу носећи џакове.
кад сунце зажеже и жега притисне, тамо је хладовина: шедрван бије и вода прска по лицу, и онда ја тамо изнесем: и јастуке и ћилимове и воду и ратлук.
Не могу сада да сам слободна, не могу да... (Намешта се, узрујана и уплашена.) КАТА (ужурбано намешта по соби јастуке, исправља по поду ћилимове): Ништа, ништа се ти не бој. Оно је прошло. Деда је он, калуђер, Божји човек.
Слушкиње се враћају и намештају собу. Једна брише прозоре и чисти рафове, друга намешта јастуке и по поду ћилимове. После опет одлазе.
КАФЕЏИЈА (услужно чисти прљавом крпом и намешта јастуке за седење): Изволте, изволте седите, чисто је. БЕГОВИ (грлећи се са Сарошем): Где си, бре, како си, Сароше?
(Слушкињи): Иди горе и донеси ми какав убрус да му вежем и стегнем чело. (Јовану): А ти ми донеси јастуке и јорган да га наместим и покријем, те да се одмори, спава.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Деде, продужи. Сад ваљда долази оно што је најважније. — Радојчић скиде платнене ципеле, јастуке пренесе на супротан крај кревета, где леже да би гледао у потпоручника Светислава. — Шта је било те ноћи?
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Узалуд су људи памуком затискивали уши! Узалуд су деца завлачила главе под јастуке! Звоњава је пролазила кроз зидове, кроз јастуке! Чинило им се као да им у глави звони, да звоњава негде у њима избија.
Узалуд су деца завлачила главе под јастуке! Звоњава је пролазила кроз зидове, кроз јастуке! Чинило им се као да им у глави звони, да звоњава негде у њима избија. Тако су већ од самих себе почели да беже.
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Грнета, зурле јаче пиште, секу игру и песму. ТОМА (изван себе баца фес, скида колију, и лактовима изваљујући се на јастуке, виче): Марко, хата па у град, и Хаџи-Ристу, Зафира, Секулу... Све бре, све зови овамо на радост и весеље!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
С оружја, као и с кала и чибука, жене су преносиле вез на одела, покриваче и јастуке, или, обрнуто, ваљда зато да би их се мужеви стално сећали.