Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Изађем напоље, имам шта и видити: оба седе у снегу, нашарали сву авлију премештајући се, више него два јата препелица. Запитам: „Шта је то, браћо, ако Бога знате?” — А они: „Та не брате него душману, зашто нас ноћас поби?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тај архипелаг где су цветала Тек откривена поља румена, И химерична јата слетала На младу бразду првог грумена. Где непроходне шумске пагоде Држе у небу звучне сводове; Где дају, као
Задњи прам магле негде пуши, Кроз мочвар вриште луда јата; Жут поток с брега песак руши, Сунчево злато сја из блата.
јутром онде где вечером заста, Увек држећ чврсто краје златне нити; И мој дан безмеран усхићено свити, С песмом јата болно распеваних ласта.
И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана — Кô сто бледе деце у литију дугу.
А наше љубави што су давно пале, Као побијена јата на пô пута, Још живе животом свог првог минута У очима што су некад расплакале.
Мру у једној речи што се није рекла, А у којој беше сто врела живота... Тако јата звезда што су простор секла, Мру у капи росе на листићу плота. Од љубави наших веће су тишине...
И ја ћу да видим, из језиве сене Кад излете бела распевана јата, И како је слична та срећа из блата Богињи рођеној из сунчане пене.
На том острву сијају шуме као широки пламенови у небу. То је од неизбројних јата папагаја са ватреним бојама чије махање крилима даје острву изглед страшног пожара.
Под ноћ, та јата стоје непомично по грању и земљи, и гледају својим хладним очима запаљени хоризонт на чијој црти залазе и излазе мирна
Африка
Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих.
Чим се осврнемо они шумно и сложно нестају у даље круне дрвећа. То су читава јата која одлећу као птице. Швајцарац их више не види.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Над ритинама и врбацима почело је да се ведри и крај кола зачуше се прве шеве. Видик је био пун јата врана и све више светао од безмерних, равних поплава и бара.
У празнини иза њих, од стога до стога сламе, летела су јата врабаца. Најближи је био обешен о једну крушку, на којој беше још доста зрелих плодова и, мада му коњ не хтеде ни
Снег беше нападао до колена, завејао голе гране и стабла дрвећа. У сивом обзорју грактала су јата врана. На месечини, појављиваху се чопори вукова.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Али није, изгледа, била ствар у томе. Чинило му се да овде на Тераси, испод застава Игара и тромог јата угојених туристичких голубова који су га после шестог пића веома подсећали на летеће краве, не седи уопште он, већ
Могуће је осетити ветар на лицу и суви, клепетави замах њихових крила. Попут јата риба, попут сенки које то јато оставља на песковитом дну, мале сиве мрље долећу носећи са собом талас мириса старе
Те птице. Старац просипа зрневље жита и оне га хватају у лету. С друге стране града долећу нова јата. Једна са мирисом купусних башти, друга са укусом нових четврти направљених од бетона.
– Ради сео његовој кући...—прошапће Бел Ами,а затим, пошто га од грмљавине јата Пуфко не чује, он викне: – О њој се ради! О кући!
О кући! Пуфко претражује комад по комад врелог асфалта али не проналази кућу. Разгрне јару и јата птица, али куће и даље нема па нема. – Тамо нема никакве куће ... – Та кућа... — виче Бел Ами. – Нисам слеп!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Ту су ти шуме и поља родна, понека башта, њивица плодна, скупљала то су читава јата за мене лично гладнога брата.“ Замуца вођа: „Тако ми брка, ђидија овај све живо крка! ...
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
је око седам часова, али још сасвим далеко од вечери; могао сам да видим, јасно испод себе, журно пропливавање читавих јата риба. Два млада човека ослоњена недалеко на ограду мола гледала су их такође. Пљували су с времена на време.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Освета је стигла. На пољима леже надувене лешине исколачених очију, а јата гавранова се припремају за гозбу... Или се погружени и заплашени провлаче заробљеници кроз порушена села и, као да
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
По потесу блиста се бистра роса, мирише свеж ју трењи ваздух, прелећу велика јата грлица, спремна за одлазак, а доле у трњаку, јасним И звонким гласом, чика кос...
Зашто она одједном осети неку пријатну зебњу у души?... Зашто поврвеше из душе читава јата наде и заносних снова?... Зашто јој се пронесе у памети одједном сјајна мисао: слободна !... слободна!...
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
И докле мати на груди стискава Чедо — звездама мала јата броде Анђелске душе невиних жртава. ЈОВАН ПУСТИЊАК 1. Рибизле Сурови аскет што је место круха Јео скакавце — што је
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Сад настаје »концентрација«; у омањим јатима туњ се упућује на југ, јата се успут сусрећу и састављају, путујући непрестано по водама чија температура не силази испод + 14˚.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ПОНОСНА ПЕСМА Безбројне су очи по твом стасу пале Ко уморна јата на поморску лађу, И, све очаране, за тренутак стале Да на теби одмор и лепоту нађу.
Ћути мрка шума борова у тами, И природа цела ћути. Ноћ се хвата. Нечујно пролећу задоцнела јата. А ми, као двоје сирочади, сами, У свежој тишини природе и ноћи Осећамо јасно, са тугом и стравом, Да у нашој души
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
За њим јата проклетога кота, да опусте земљу свуколику кâ скакавац што поља опусти. Францускога да не би бријега, аравијско море
црни бјеше приклопио, сто хиљадах притисло Тураках, око тебе пушке грмијаху, фриштијаху хиљаде момаках а гракаху на јата вранови.
СЕСТРА БАТРИЋЕВА Куда си ми улетио, мој соколе, од дивнога јата твога, брате рано? Да л' невјерне не зна Турке, Бог их клео! е ће тебе преварити? дивна главо!
Боже драги, свијетла празника! Како су се душе прађедовске над детињем данас узвијале! Играју се на бијела јата, како јата дивних лабудовах кад се небом ведријем играју над образом свијетла језера.
Како су се душе прађедовске над детињем данас узвијале! Играју се на бијела јата, како јата дивних лабудовах кад се небом ведријем играју над образом свијетла језера.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
НА КАМЕНОЈ КЛУПИ У мојој души шýми тако тајно У мрку поноћ и у вече сјајно Незнаних, мутних жеља црни лет, К’о јата тица раширених крила, Прошлости сенке, што је једном била, И сада сенчи илузија свет.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Слуга, на то, отвори неку тезу, из које истрча по авлији читава јата и крда паунова, фараунака, чуднијех некијех кокошију и интуша, па бијелијех зечева, вижлади, једна чиста свиња и једна
Што га преостани то је жућело и капало само на земљу. Јата врана и гавранова гакаху по пустијем пољима и по сивијем голијетима. Дивље патке и врањи падаху по мочварама.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ти само знаш шта бруји У тој џунгли од тела: Кољу се лав и славуји И криче јата бела. Низ тебе сав крвари Медвед са венцем од иња И слепе слонови стари. Препун си змија, мајмуна.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Свуда, докле је допирало око, лелујале су морске сасе и корали, стрелимице јурила јата риба. Плачко у чуду рашири очи: право према њему летела је риба с црном пругом на леђима, и махала перајима као
— рече мајка и рашири крила да заштити птића. — Или га оставите на миру! — Нека ти буде! — рече вођа јата. — Али знај да од њега никада ништа неће бити! Једино је мајка веровала малишановим речима. — Биће од тебе летач!
У кљуну му је била велика плава риба. Такву још ниједан галеб није уловио. Али ни мајка ни остали из јата нису гледали рибу. Гледали су некадашњег кржљавка.
Сребрни галеб је слегао раменима. Исто то је чинио и на питања Вође јата у каквим је односима са Месецом, је ли заиста Месечев брат. Ако није, нека објасни зашто је другачији од осталих?
Ако није, нека објасни зашто је другачији од осталих? — Објасни! — био је упоран Вођа јата. Сребрни галеб је ћутао и одлазио, увек се изнова враћајући, све док мајка није излегла нове птиће.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
заударале су воде из јарка код Стамболкапије, нико вије нарицао, чиновницима се, испод цилиндара, цедио зној, јата крупних рода и дивљих патака кружила су брзо, над Теразијама и Баром Венецијом, под небесима није било ни дашка, ишли
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног дана, К'о сто беле деце у литију дугу.
Мртве са живим вежу наше нити; И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! „Пригрли ова јата благодатна!... И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло к'о кап сунца златна...
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
вјечите љубови, уживају бесмртну насладу коју смртни не зна вообразит; легиони, опет, неизбројни, на уредна јата разасути по небесној благодатној сфери, њихајућ се на зефирна крила, поју пјесне вјечите љубови.
те бјесују и за жертвом ричу у мракама по гадним волнама; тамо хидре страховите фиште, многоглаве, на велика јата, дигнутијех над пучином главах; тамо мрске без броја ехидне из простране и жедне утробе дижу мукле и плачевне
Попа, Васко - КОРА
кућа сјаје се Када прођемо Стопалима нашим Плочници играју карте Звезда смо изненадна На лицу пролазника Јата изненађења Хранимо са длана 20 Из твојих дланова Пију живу воду птице Плаве и смеђе птице Које нам из очију
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Оне покривају од памтивека небески свод. Откад се појавио на Земљи, човек их је посматрао, разазнао њихова јата и дао им разна имена.
Сви погледаше онамо, а Питагора настави: „Ту звезду можете лако пронаћи на небу помоћу јата Кола, које је сваке ведре ноћи јасно видљиво на небу.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
На високим тополама виде се јата покислих врана. Гледам ја Ивана Илића, видим, велика га туга обузела. Прилазим ја, али ме он и не опажа.
И он гледа за њима, гледа. А од оно неколико голубова стварају се читава бела јата и ројеви, хиљаде, милиони голубова, све мањих и ситнијих, и све тако док се не претворе у снежне тачкице беле као
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
су ми упадале у грибље и јазове, око глежања ми се обавијао слак и купина, а из густиша су ненадно преда мном прхала јата препелица.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ПРОСТО ИМЕ Кроз моју душу прошла су два рата, Два стара орла завета и славе, Прошла су црна, засићена јата, Пали крсташи и заставе праве.
Два вечита орла: слобода и сила, Запеваше песму крвавих открића; Два њихова јата небо су нам скрила: И падају очи и главе орлића.
Које ли је доба смрти и ужаса? Два прастара орла своја јата воде. И падају главе, лепе и без гласа, По путу што води престолу слободе. 1915. ИДУ Очи им вире из гробнице страха.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Готово ми је срце препукло на растанку од наших голубова, живине и оваца, од нашег величанственог јата гусака које би се јутром дизале под облаке, а са заласком сунца враћале са својих хранилишта у тако беспрекорној
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Знали смо да су се волови на испаши кретали према добу ноћи, а ово време смо процењивали по положају звезданих јата као што су Орион и Седам Влашића. Пазило се и на кретање Вечерњаче и Зорњаче.
И као да се неко трудио да нас специјално задовољи, на овом путу смо доживели многа пријатна изненађења. Читава јата делфина кружила је око нашег веселог брода и ја сам, у шали, приметио да се они појављују да би се поклонили нашем
Ћипико, Иво - Приповетке
А над њим јата галебова, гоњена ветром, дераху се: чијуу, чиијуу! Утробу тога старога каштела Иво Полић као дете није никада могао да
тишина, џамија затворена ћути, минарету не да одушке огромни платан, а око гробнице некога везира, ту убивена, зује јата шароликих боја. Залутали галебови Мраморнога мора савијај у се над порушеним градом и криче...
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Кроз јата добрих звезда, крај сунца, крај месеца, Разгледô ј’ све што до сад није видô, знао, Већ близу наше земље осетио је
Краков, Станислав - КРИЛА
на Фландријским равницама, невидљиви у магли, док се у ваздуху лепршао шум њиних поломљених крила као бекства јата преплашених тица, и док су доле каналима уморно текле црвене раскаљане воде. Преплашено су клепетали митраљези.
Петровић, Растко - АФРИКА
Где год падне поглед види се по двадесет, по тридесет њих у исти мах, а наслућују се хиљаде, Јата птица, што лете прецизно, право, као стреле изнад њих.
Чим се осврнемо они шумно и сложно нестају у даље круне дрвећа. То су читава јата која одлећу као птице. Швајцарац их више не види.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Мислећ’ на те, мислећ’ на те, Кад самоћа срце стреља, А из срца разбију се Пуна јата разних жеља, А златне су — ти их златиш, Теби лете — ти их вратиш, Дивље ти се птице чине, Не познајеш јаде њине,
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
У шушњакма окол’ њега Од славуја густа јата Песама им слатка нега Пролазеће редом зове, Да под дрвам, међ ружама, На мирисним постељама Тешком телу покој
Излећеше вила јата. Отворена сва је тајна: Чаролија силом бају, Удесиле грла бајна, Плена песме извијају Красне виле златокосе.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
А сад оков злата. Место мрамор-тела гној неситих рана. Нада мном сикташе крик посмртних јата, Рушио сам куле, сатирао чете — А данас сам жељан крви из твог врата!
њих већ остави трага, И туга Билог из вијуга веје: Сећа се данас страсне чежње, где је Сахрањен спомен на лет белог јата, Што оде у ноћ без збогом и крадом, Још шум му чујем кроз маглине плаве, Но ноћас пахне неким гробним хладом.
Ћипико, Иво - Пауци
А он их вином поји да пожуре... И са других ливада у топлој ноћи чује се цика и долази људски жагор као из јата ждралова, док узмакла ријека мирно тече и не треба изувати се да се преко газа пређе.
Напољу дочека је јачи вјетар, па стаде сипати пред њу са замрла дрвећа суво лишће што шушти као шум јата ждралова за тихе ноћи и све се по тлима стиже, док се негдје у заклоници не смири...
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
као приковане на небеском своду и оцртавају на њему различите фигуре, тако да их око само од себе везује у скупове или јата.
Још је сјајније јато Ориона, а врло је карактеристично и јато Плејада, звезда збијених у густу гомилу. Ко се у та јата једанпут пажљиво загледао, никада их не заборавља, и увек ће их лако упознати на звезданом небу.
су вавилонски свештеници, већ најмање пре четири хиљаде година, а можда још и пре, груписали звезде неба у звездана јата и наденули им имена.
Сва она јата која сам малочас набројао, спомињу се, као већ давно позната, у спевовима Хезиода и Хомера, и у старојеврејским списима
Тим груписањем звезда у јата и њиховим називима, који су се очували кроз хиљаде година, извршили су вавилонски астролози прво каталогизирање
Посматрајући звездано небо, они су опазили да оно не стоји на миру него да се креће; звездана јата на западној страни неба спуштају се, не мењајући свој облик, према хоризонту, да онде утону, док се на источном делу
спуштају се, не мењајући свој облик, према хоризонту, да онде утону, док се на источном делу хоризонта појављују нова јата и пењу у вис.
Они су веома рано опазили да, сем оних звезда које су они груписали у јата, има и таквих које се не даду уврстити ни у које јато, јер се померају од јата до јата.
сем оних звезда које су они груписали у јата, има и таквих које се не даду уврстити ни у које јато, јер се померају од јата до јата.
звезда које су они груписали у јата, има и таквих које се не даду уврстити ни у које јато, јер се померају од јата до јата.
врло пажљиво, па су оне звездане скупове, испред којих се оно прошета на своме годишњем путовању, груписали у дванаест јата, која су добила ова имена: Ован, Бик, Близанци, Рак, Лав, Девица, Теразије, Скорпион, Стрелац, Козорог, Водолија, Рибе.
Свако од тих јата добило је свој нарочити знак или симбол. Те симболе су употребљавали Римљани, место застава, као знакове својих војних
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
– ЂАЧКИ ЈАДИ МИЛАН КУЈУНЏИЋ АБЕРДАР Каткад ми се чини небо Грдна совра мермерова. А крај собе облачићи То су јата ђаволова. Па се крве црне хале Око звезда – суха злата, Око старих мамљивица, Грешних пара и дуката!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Читаву вечност шуме таласи, па шта? Седефна ружа саже главу и загледа се у песак преко којег су клизиле сенке рибљих јата, а на стени, не већој од педља, певушила корална грана. Могла би с њом да поприча: можда зна нешто о облацима, о цвећу?
Као сребрне стреле летела су јата риба. Рибица није престајала да прича о облацима који плове високим, плавим небом, о цвећу руменијем од корала и ветру
Седећи затворених очију имао је утисак да чује како хитро клизе сенке рибљих јата преко белутака на дну реке. У слуху му је брујао шум таласа и крчкање котлића.
Али, како послати глас до Јата Кампедуре и мудрице Тау Ка која живи у најдубљој рупи неба, а више од било које звезде зна?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Мртве са живим вежу наше нити: И с нама вазда уза те ће бити И они које давно трава крије! Пригрли ова јата благодатна! И када једном дође смрти доба, Наша ће суза на кам твога гроба Канути топло ко кап сунца златна''...