Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
рус., као да АЛАЈ-БЕГ, тур., заповедник једног војног одреда АНЂАР, (Х)АНЋАР, (Х)АНЏАР, тур., оштар велики нож као јатаган АНТИМИС, грч., плаштаница АРАР, (Х)АРАР, тур., велика вреће, обично од кострети АРЗ-ОДАЈА, тур.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— рече он оштро. И хитро као јелен отрча у кућу... За неколико тренутака врати се наоружан до зуба: пиштољ и јатаган за појасом, а у руци шара. — Коме је живот омрзнуо, нека ме свеже! — рече строго. Нико се не маче с места.
Дивио се поузданој руци и сигурном оку... Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. — Зеко!
Разгледао је, заједно с хајдуцима, сребрњаке и јатаган што је Станко добио и дивио се изради... Заврзан исука јатаган, па се загледа у оне шаре исписане по њему. — Зеко! — рече. — Чујем. — Јеси писмен? — Јесам, у длане!...
— Мишљах писмен си, те да прочиташ ова турска слова. Ја мислим да овде пише име бегово. Зека се наже над јатаган, па показујући прстом срмали шаре рече: — Ово не умијем читати; али погледај ове пјеге, њих знам.
Суреп се одвојио од дружине, сео на једну кладу, поронуо у мисли, па и не слушаше разговора. Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. — Шта? — упита. — Види како је овај јатаган згодан, ево мани!...
Кад му Заврзан поднесе јатаган, он диже главу и погледа га. — Шта? — упита. — Види како је овај јатаган згодан, ево мани!... — Ја никад џаба не машем! — рече Суреп, па опет саже главу.
Баш сам те и подигао мало више да боље видиш!...” И онда приђе њему, изврте га на леђа и клече му на прса, па исука јатаган и стаде га преко длана превлачити... он, као, не може већ више ничим маћи, загледа се у Станка и сузе му ударише.
— Хоћу, хоћу, како не бих! И сутрадан Иван опреми Лазара у рану зору... Појахао зеленка, за појасом му пиштољи и јатаган, а око рамена шара. Дође пред хан, одјаха коња, привеза га за једно дрво, па уђе унутра.
— Хоћемо ли и њега вешати? — упита Заврзан. — Њега нећемо. Њега ћемо клати. И приђе, завали му главу па потеже јатаган. Баци поглед на Маринка, па рече: — Гледај, Маринко!... Ево шта чиним од Крушке! И задену јатаган у грло...
Баци поглед на Маринка, па рече: — Гледај, Маринко!... Ево шта чиним од Крушке! И задену јатаган у грло... Млаз криви шикну... Нож се зари још дубља... Онда отури главу Турчинову.
Лешеви турски падаху око њих као гниле крушке. Станко је пролетао на све стране. Засукао рукав, а јатаган му сева... — Не дај!... викну неко. Један Турчин на добру хату пројури газећи лешеве браће своје.
Један борац причао ми је и описао тај тренутак овако: ко је имао јатаган, косио је као оштра коса; ко није имао, он је клао својим ножем.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
који у десној руци носи дренов штапић и њиме се поштапа, левом размахује и одмакао је за читав аршин од себе, јер му јатаган смета. Па Никола Ђеро који сваки час долази мојој кући и пита: „Треба л' што за кућу?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Турчин, који их је везивао, био је легао, метнувши два сребрна пиштоља и срмали јатаган под главу. А моја баба, кад Турчин заспа, помисли: Здрав Османе, ако ти остане! Узе оружје, па нагнуше бежати.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Кнез назва бога и пружи жени џевердар, струку и јатаган из појаса. Она прими то и пољуби га у руку, па хтједе и госта, али он не даде. Удовица и Шуто такође приђоше му руци.
Пушка се слабо чула, но је све јатаган радио. Срећом њиховом бјеше им слободна позадина, те, иако помало, ипак могаху узмицати. Тако смо их убијали до ноћи.
Свакоме иза главе бјеше торба с брашњеницом и мјешчић воде. Ниједан не извади иза појаса кубуру и јатаган, те ако се коме хтјело да се окрене на бок, није могао. И тако на тврдој земљи, и тврду сну, црпаху нову снагу.
— пита вођ. — Јесам ја — рече Крцун Сердарев. — Усних да посјекох Ислам-бега и његову главу натакох на јатаган, па је држим високо и играм и попијевам по нашем пољу, а преда мном силна војска, све људи без глава, и они
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Имбро нагази на двије обезглављене трупине. Види да су Турци, ама не зна који су. Он у лијевој држаше јатаган, а све три пушке бјеше бацио код коња.
Мишан пуњаше своју шешаницу иза крша и звјераше на све стране. Украј њега лежаше турска глава; јатаган му и лијева докољеница бијаху крваве.
Сви видјеше што би. Јанко, чудном хитрином, нађе се према Турчину. Турчин подмаче свој јатаган те дочека Јанков, па као двије муње, брзо се раздвојише и опет им се сударише жељеза. Час је нападао један час други.
То је учињено у трен, као за опкладу. „Ха, ножеве, ножеве амо!“ гракну Пејо. Стана хитро дохвати са оружнице јатаган, па га даде рођаку, а Петар Цеклињанин извуче свој, па га даде Луци. Сад стаде фиска остријех гвожђа по пециву.
За оружје се лако погодише. Арамбашама даде друштво по једну леденицу и по јатаган, на дар, а остало све у гомили уцијепише, па ко је хтио могао је откупит дио у другога.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Од’, од’, ближе, ближе, да не морам пуно гласно говорити. Пивалица баци капу на столицу, извуче јатаган стави врху капе, па клекну и склопи руке. — Даклен, кршћанине, кад си се исповидија послидњи пут? — поче исповједник.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Онда су га скинули и одгурали око плота, поред јасенова. — и јатаган мога деде Лазара оштрио се на њему — шапуће Чађевић, на три корака су, а очи један другоме не виде. Аћим ћути.
Ту тополу, давно, још је он био мали, однела је река. После, и њему и његовом брату, показивала је јатаган домаћина који јој се није вратио.
Мати је умрла с домаћиновим јатаганом под главом. Првог мужа она је до смрти звала „мој домаћин“. Једном Му рекла: „Јатаган мојега домаћина има да се чува у овој кући док год мушка рука пали славску свећу и једе хлеб што његове њиве рађају.
“ И кад се Ђорђе родио, она је јатаган ставила у његову колевку и три је ноћи преспавао на њему. А једва се родио. Живана се два дана порађала.
Мушко да буде. Нећу од моје крви да испадне нешто слабачко и жутљикаво. Чекај! И нека му у колевку туре овај јатаган да га се душмани плаше, а он да има мушку руку па, кад затреба, нек замахне њоме.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Пуши на дугом чибуку, а белокори јатаган извукао из ножница и метнуо поред десна колена. Иза њега држи му момак његова коња и две-три самарице које им носе
Он нареди да му се овај примакне, па се маши за јатаган и о тле му опроба виткост. Али га Спаса достојанствено погледа и поздрави руком.
Место жутога реденика око појаса, пасао је он огроман старински силав и у њему две леденице и јатаган. Место уведене у обичај мартинке, о раме је вешао стару пафтајлику, која се још само у колашинским песмама помињала
усред гомиле и са крвавим осмехом на лицу као свако ко се одлучио да умре, секну левом руком једну леденицу, а десном јатаган.
Станковић, Борисав - ТАШАНА
Саг брго на посла! (Угура га у подрум и гвири.) Улази Сарош. САРОШ Зар још никога? Ах, сада! (Потеже јатаган, хоће да се убије. Трза се, враћа нож.) КАФЕЏИЈА Саг ће, саг ће, мољем. Сакаш ли тазе раћија? САРОШ Дај!
Јер без ње, њене куће, не могу, а к њој — не смем. Покушах да сам себи судим а рука — кукавица дрхти. (Вади јатаган из силава, баца га.) Шта ћеш ми ти, бре, када ти је газда кукавица?
Станковић, Борисав - КОШТАНА
Дремка ме ухватила на њојно зрело, бело, грло, а стари Реџеп из долап, куде се бија сакрија — с’с јатаган на мене полетеја. Она видела, писнала, брго од себе свилену кошуљу скинала — и држ за јатаган.
Она видела, писнала, брго од себе свилену кошуљу скинала — и држ за јатаган. А нож, знаје се, свилу не сече, те ја тако жив... А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву фрљили.
А њума, после, живу гу у врећу врзали и у Мораву фрљили. (Устаје, бесно вади јатаган.) Свирите ми бре, и појте, зашто... (Салчету): Ти ли мори, вештице, не даваш! Овамо ти! Овам!
Овамо ти! Овам! Ти ћеш да ми играш и да бајеш! С’г те сву на паран-парче исеко! Ти ћеш, старке, по јатаган да ми играш и да бајеш, као вештица у некрстени дни што на снег и на месечину игра. И ти ћеш такој! Овамо ти!
Једнако: »кући«... (показује на кућу). Ете с’г дом сам, кући! (Седа, вади и меће испред себе јатаган, фес, кесу, муштиклу.) Де, бре... (Гркљану): Свири! Да свириш: како нигде никога немам. Ни брата, ни татка, ни мајку!
Само се по мејане луњаш, само пушке, сабље, жене. И докле ћеш? Липчи и цркни бре једанпут! (Вади јатаган и окреће га према себи): Море, што да се па ја не убијем? СВИ (уплашено): Не, газдо, не! МИТКА Што да не?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ја склапам очи и од среће плачем... 1910 — 1911. МОЈ ОТАЦ Још кô да га гледам. Под оружјем стао, Уз јатаган трепте леденице двије. Спремни коњиц фркће, ногом копа, бије, Као да би на пут господара звао... Зора је.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби давати не може“.
“ А кад нама порезу донесе, под оружјем на диван изиђе, десну руку на јатаган метне, а лијевом порезу додаје: „Мемед-ага, ето ти порезе, сиротиња те је поздравила: више теби давати не може“.
јаничар јапунџе — кабаница јасак — наредба, забрана јатаган — велики нож јатак — човек који скрива хајдука; место где се хајдук скрива Јевросима — мајка Марка Краљевића
с благословом, благословити, опростити халка — беочуг, звекир, гвозден колут хан — гостионица ханџар — велики нож, јатаган харамбаша — хајдучки поглавица харамија — хајдук, лупеж, убица харати — пљачкати харач (ген.